Keratoconus predstavlja obostrano degenerativno oboljenje koje se karakteriše progresivnim smanjenjem debljine tkiva koje je praćeno koničnim (kupastim) ispupčavanjem rožnjače sa najvećim istanjenjem na vrhu konusa.
Nastaje kao rezultat genetskih faktora, enzimskih, hromozomskih abnormalnosti i kao posledica neke od hirurških intervencija, drugih mehaničkih faktora. Stopa keratoconus-a u opštoj populaciji je od 50-230 na 100000 ljudi, podjednako kod oba pola.
Rožnjača predstavlja providnu, avaskularnu (bez krvnih sudova), višeslojevitu strukturu prednjeg dela oka odgovornu za integritet očne jabučice i prelamanje svetlosnih zraka. Ona ima približan oblik odsečka sfere, sa manjom debljinom u centru nego na periferiji.
U kom dobu se najčešće javlja?
Keratoconus se javlja najčešće u periodu puberteta, može da se ispolji nejednakim intenzitetom na oba oka (očima). U periodu između 30-40 godine dolazi do „usporavanja“ tempa bolesti. Ovo oboljenje može biti udruženo sa drugim očnim stanjima kao što su urođena katarakta, aniridia (slaba razvijenost ili nedostatak dužice), retinopatija prematurusa, retinitis pigmentoza, distrofije rožnjače i dr., kao i sistemskim stanjima (prolećni katar, astma), raznim genetskim poremećajima.
Koji su simptomi i prognoza bolesti?
Osoba primećuje pad vidne oštrine, nejasnu sliku opaženih predmeta , pojačanu osetljivost na svetlost, pojavu „duplih“ slika opaženih predmeta, pojačano suzenje oka.
Ukoliko se napredovanje bolesti ne zaustavi, dolazio do sloma mehanizama koje čine rožnjaču otpornom na vodu, što dovodi po preteranog nakupljanja vode u rožnjaču, zajedno sa oživljavanjem, koje ugrožava vidnu funkciju.
Dijagnoza
Oftalmolog postavlja dijagnozu na osnovu :
- pregleda (procena vidne oštrine, pregled svih očnih struktura na biomikroskopu, retinoskopija)
- keratometrije- procedura gde aparatom određujemo dimenzije rožnjače i njenu zakrivljenost
- kornealna topografije-merimo oblik i veličinu iregularnosti u zakrivljenosti rožnjače, kao i njenu debljinu
- OCT dijagnostika prednjeg segmenta oka (AS-OCT)
Podela
Na osnovu keratometrijskih merenja, oblika ispupčenja vršimo gradaciju jačine oboljenja od blagog, umerenog, izraženog, veoma ozbiljnog.
Lečenje
Oftalmolog sprovodi lečenje prema ozbiljnosti stanja i mogućnosti da se postigne najbolja korekcija vida. U početku, ukoliko je moguće korigujemo vid- naočarima.
Bolje rešenje za kvalitetniji vid predstavlja korekcija raznim tipovima kontaktnih sočiva, specijalnim metodama fitovanja istih, kao i upotrebu specijalnih Rose K kontaktnih sočiva.
Postoji još procedura ugradnje prstenova u tkivo rožnjače (ICRS), kojom se poboljšava oblik rožnjače, mogućnost korekcije vida kontaktnim sočivima.
Corneall cross-linking (CXL) predstavlja hiruršku metodu koju koristimo kad je bolest u fazi progresije i kad još uvek postoji određena debljina tkiva za ovaj zahvat. Dejstvom rastvora vitamina B2 i specijalnih UV lampi, stvaramo „poprečne veze“ u osnovnoj mreži kolagenih vlakana, samim tim pojačavamo biomehaničku otpornost rožnjače.
Kad je rožnjača ožiljno izmenjena, tada pristupamo operativnoj proceduri koja se naziva keratoplastika. Vršimo uklanjanje obolelog tkiva rožnjače i zamenu istog sa donorskim tkivom pune debljine (penetrantna keratoplastika). U poslednje vreme, se koristi pristup parcijalne keratoplastike (lamelarne keratoplastike), u posebno odabranim slučajevima (bez oživljavanja), gde zamenjujemo samo oboleli deo tkiva a ostavljamo zdrav deo tkiva.
Zakažite pregled na vreme i sačuvajte svoj vid. Specijalna bolnica za dijagnostiku i mikrohirurgiju oka Vidar Orasis Swiss Novi Sad.
Sajt: https://www.vidar.rs/
