Da li su procesi starenja u potpunosti poznati?
Nisu. Ovo područje je momentalno predmet širokih istraživanja zahvaljujući kojima će mnoga sadašnja shvatanja biti verovatno modifikovana ili promenjena.
Kada ljudi počinju da stare?
Nema određene starosne granice niti životnog doba otkada se kod ljudi počnu da pokazuju znaci starosti. Kod nekih ljudi se javljaju već u dvadesetim godinama, dok su drugi mladi u svojim šezdesetim ili sedamdesetim godinama.
Postoje li slučajevi procesa starenja u detinjstvu?
Da. Izvesne anatomske promene pokazuju da proces starenja počinje pri rođenju. To znači da dužina života zavisi u velikoj meri od toga koliko je brz ili spor taj proces.
Stare li razni organi tela različitom brzinom?
Da. Neko ko ima preko sedamdeset godina može imati izvesne organe koji ne pokazuju nikakve znake degeneracije, dok se kod drugih organa mogu pojaviti simptomi koji znače veliko smanjenje funkcije. Kod žena, na primer, jajnici stare pri menopauzi mnogo pre no što postoje dokazi starenja ostalih delova tela.
Da li mentalno starenje (senilnost) prati fizičko starenje?
Ne uvek. Neki ljudi postaju senilni joS u vreme kad je njihovo telo u dobrom stanju, dok drugi zadržavaju sposoban, mlad duh dugo vremena poSto je njihovo telo fizički postalo staro. Ovaj drugi slučaj je mnogo čeSći od prvog.
Šta određuje dug život?
Ima mnogo važnih i bitnih faktora i njih je nemoguće sve navesti. Vrsta organa i tip telesne građe koji su nasledni, važni su faktori, ali su ne manje važni i mnoge bolesti, stresovi i stepen trošenja kome je telo tokom života podložno. Krho telo, ali koje nije bilo
napadnuto teškim bolestima, oštećenjem organa i drugim stresovima, može nadživeti snažno telo koje je iskusilo ozbiljne i ponovljene napade bolesti i ozleda.
Da li se dugovečnost nasleđuje?
Vrsta anatomske strukture koju neko poseduje kao i podložnost stresovima i oboljenjima je, u velikoj meri, nasledna. Pa ipak, dugovečnost će zavisiti i od toga šta se dešava s organima u toku života. Na primer, dobri krvni sudovi ne štite telo od smrtonosne infekcije ili zloćudnih tumora. Prema tome, može se reći da mi nasleđujemo samo sklonost ka dugovečnosti.
Ima li rana adolescencija ikakvog uticaja na doba kada će se pokazati znaci starenja?
Nema.
Kakav uticaj ima kasno sazrevanje na procese starenja?
Nikakav.
Imaju li svi članovi jedne porodice iste osobine u pogledu starenja?
Ne. Svaki ćlan porodice ima sopstvenu kombinaciju naslednih gena (hromozoma). Tako sklonost ka dugovečnosti mogu imati neki članovi porodice dok se ona kod drugih ne mora javiti.
Utiču li teški fizički napori i bavljenje sportom u mladosti na kasniju brzinu starenja?
Ne. Naravno, ukoliko neki organ, ili struktura, nije u mladosti bio ozbiljno oštećen. Ovo se vrlo retko dešava. Nije istina da sportisti umiru mladi.
Da li seksualna aktivnost utiče na brzinu starenja?
Ne.
Kakav uticaj na starenje imaju bolesti koje su preležane u detinjstvu i mladosti?
Ako su postojala ozbiljna hronična ili učestala oboljenja u ranijem životnom dobu, to je moglo oštetiti važne organe i dovesti do preranog starenja.
Hoće li dobro odabrane fizičke vežbe u toku detinjstva, mladosti i srednjih godina životnog doba uticati na produženje života?
Dotle dok pomažu održavanje fizičke kondicije, razumne vežbe će doprineti dužem životu. Statistički je dokazano i opšte je mišljenje većine stručnjaka za srce da umerene vežbe kao što su šetnja, plivanje, golf, biciklizam itd. korisno utiču na srčani mišić i krvne sudove i da je učestanost srčanih napada manja kod Ijudi koji su se bavili gore pomenutim aktivnostima.
Postoji li neki način na koji lekar može predvideti u kojem će životnom dobu mlada osoba početi da pokazuje znake starenja?
Samo ako postoje jasni znaci ozbiljnog oboljenja nekog od glavnih organa.
Postoje li klinički ili laboratorijski pregledi koji mogu pouzdano otkriti znake ranog starenja pre no što se primete opštim lekarskim pregledom?
Ne, ali neki pregledi mogu ukazati na smanjenje funkcije vitalnih organa. Na ovaj način se mogu uočiti mogućnosti za produženje dobrog zdravstvenog stanja.
Da li se naklonost ka ranom starenju izvesnih organa nasleđuje? Na primer, ako je jedan od roditelja rano izgubio vid ili sluh, hoće li i deca imati istu sklonost?
Sklonost se može naslediti, ali se ona ne ograničava uvek na iste organe.
Šta određuje starosno doba u kojom čovek gubi potenciju?
Ono vremenski znatno varira pošto je gubitak potencije pre psihološke nego fizičke prirode. Mnogi Ijudi mogu biti potentni čak i u osmoj deceniji života.
Postoje li lekovi ili hormoni koji mogu odložiti početak starenja?
Zasad ne postoje, ali ima određenih supstanci koje bi u budućnosti mogle dovesti do toga.
Postoje li kakve celishodne i uspešne operacije podmlađivanja?
Zasad ne postoje.
Utiče li prokomerno trošenje alkoholnih pića na rani početak starenja?
Može uticati, ukoliko je trajalo više godina. Velike količine alkohola mogu poremetiti dobro regulisanu ishranu ali isto tako i prouzrokovati oboljenje jetre i drugih vitalnih organa.
Kakvu ulogu igra san i spavanje u procesu starenja?
Nedovoljno spavanje uopše utiče i može biti jedan od uzroka ranog starenja. Gubitak sna se ne može nadoknaditi.
Utiče li pušenje na sklonost organizma ka ranom starenju?
Postojeći dokazi nedvosmisleno ukazuju da pušenje, naročito pušenje jedne ili više kutija cigareta na dan, stvara predispoziciju organizma za rak pluća, rak mokraćne bešike, zatim da dovodi do oboljenja krvnih sudova srca, do srčanih napada, hroničnog bronhitisa i plućnog emfizema (sipnje). Takođe je statistički dokazano da strastni pušači cigareta žive kraće.
Kakvog uticaja na brzinu starenja ima ishrana?
Ishrana ima neosporno veliki uticaj na dužinu života. Neodgovarajuća ili neumerena ishrana često vodi poremećaju metabolizma. S druge strane, suviše masna ishrana može dovesti do preuranjene arterloskleroze. Pored toga, gojaznost može prouzrokovati povećane napore srca i krvnih sudova.
Može li emocionalno poremećen život dovesti do preuranjenog starenja?
Može.
Hoće li rađanje većeg broja dece dovesti do preuranjenog starenja žene?
Neće.
Da li je istina da su ljudi koji obavljaju naporne fizičke poslove skloni ranom starenju?
Nije. Ukoliko su svi ostali životni uslovi isti, ljudi koji se bave umnim radom, koji rade za stolom podložniji su ranijem starenju.
Koje bolesti dovode do preuranjenog starenja?
Bilo koje od ozbiljnijih hroničnih ili učestalih bolesti.
Hoće li medicinska nauka moći da produži život preko već poslovičnih 70 godina?
Hoće.
U kakvom je odnosu dužina života danas u poređenju sa dužinom života pre pedeset godina?
Životni vek je danas mnogo duži.
Koliko će dugo živeti zdravi mladi ljudi našeg doba?
Muškarci oko sedamdeset godina. Žene oko sedamdeset ćetiri godine.
Da li je istina da ljudi žive duže u zemljama sa toplijom i ujednačenijom klimom?
Ne uvek ali je zato tačno da neke osobe teško podnose velike temperaturne razlike koje mogu uticati na dužinu života ugrožavajući ga na taj način što češće prouzrokuje oboljenja.
Da li će ljudi koji su više puta operisani kraće živeti?
Neće, ako je oporavak bio potpun i ako je razlog zbog koga su bili podvrgnuti operaciji izlečive prirode.
Da li ljudi u braku žive duže?
Da.
Može li lekar uočiti da pacijent prerano stari?
Može, vršeći detaljan pregled.
Da li slabije pamćenje, karakteristično za sredovečne osobe, ukazuje na prerano starenje?
Ne. Ono je najčešće prouzrokovano emocionalnim razlozima.
Treba li prekinuti fizičke vežbe u sredovečnom dobu?
Ne, ukoliko se organizam na njih navikao u toku mladosti.
Ima li uzimanje vitamina kakvog uticaja na dužinu žlvota?
Hroničan nedostatak vitamina kao posledica neodgovarajuće ishrane može uticati na skraćenje životnog veka. Život se ne produžava ukoliko zdrava osoba uzima dodatne vitamine.
Pokazuje li rana menopauza da žena prerano stari?
Ne. Ona samo pokazuje da ženski organi prerano stare. Ovo može ali i ne mora biti u vezi sa preranim starenjem ostalih organa.
Da li je u vreme menopauze korisno veštački stimulisati menstrualne cikluse uzimanjem ženskih hormona?
U poslednjih nekoliko godina pojavila se nova škola endokrinologa i ginekologa koji smatraju da simptomi starenja koji se sreću posle menopauze kao što su promene kože, kostiju, koronarnih arterija i drugi, mogu biti odloženi kliničkim davanjem hormona bilo oralno, bilo putem injekcija. Njihov rad je interesantan i obećava buduće rezultate. Ali zasad, ne postoji dovoljno dokaza koji bi potvrdile ove dramatične protpostavke i nije sasvim ligurno da je ovako lečenje bezopasno.
Je li istina da najbolje ideje dolaze samo u mladosti ili u zrelom dobu, a da Ijudi šezdesetih ili sedamdesetih godina gube kreativnost?
Ovo je, kao opšte pravilo, tačno. Pa ipak, postoje brojni izuzeci.
Da li je moguće doživeti starost od sedamdeset ili osamdeset godina i pored zakrčenih arterija, visokog krvnog pritiska ili srčanih tegoba?
Da, moguće je.
Da li su Ijudi koji izgledaju stari skloni da žive kraće?
Ne. Izgled kože je samo jedan mali dijagnostički nalaz koji nije uvek pokazatelj zdravstvenog stanja vitalnih organa.
Da li je rana pojava sedih vlasi znak preranog starenja?
Ne.
Žive li mršaviji ljudi duže od debelih?
Da
Da li ljudi sa dobro razvijenim mišićima i dobrom fizičkom konstitucijom obično žive duže od ljudi slabo razvijenih mišića?
Ne uvek, ali je tačno da razumna primena fizičkih vežbi doprinosi održavanju dobrog zdravlja.
Ukazuje li rani gubitak zuba na prerano starenje?
Ne uvek. Rani gubitak zuba može biti posledica nepažnje.
Postoji li kakav način da se proces starenja koji je počeo uspori?
Da, razumnom ishranom, izbegavanjem gojaznosti, izbegavanjem svih neumerenosti, pokušavanjem da se umanje stresovi i napori svakodnevnog života, kao i preduzimanjem blagovremenog lečenja u svakoj postojećoj bolesti.
