Da li je moguće presaditi i zameniti istrošene organe ili tkiva?
Da, u izvesnim slučajevima, tkiva i organi mogu se kalemiti. Na žalost, većina tkiva presađenih sa jedne osobe na drugu ili sa životinje na čoveka neće preživeti više od nekoliko dana ili nedelja.
Da li je moguće presaditi organ ili tkivo sa jednog dela istog organizma na drugi?
Ovo se često može izvesti sa dobrim izgledima na trajan uspeh.
Koja se tkiva i organi najčešće presađuju?
Od svih tkiva najčešće se presađuje koža, ali se često sa jednog dela tela na drugi presađuju vezivna tkiva, kosti, krvni sudovi, a povremeno i bubreg ili nadbubrežne žlezde. Srce, Jetra, bubrezi, rožnjača i pluća bili su uspešno presađeni sa jednog čoveka na drugog.
Šta je autotransplant?
To je kalem organa ili tkiva koji se sa jednog dela istog organizma presađuje na drugi.
Šta je homotransplant?
To je kalem organa ili tkiva koji se sa jedne osobe presađuje na drugu.
Da li je tehnički moguće presaditi ceo organ?
Da, sa čisto tehničke tačke gledišta to je često moguće. Ima mnogo zabeleženih slučajeva kada je celo srce presađeno sa jedne osobe na drugu; takođe postoji dosta slučajeva presađivanja bubrega ili jetre sa jednog pacijenta na drugog.
Da li organi presađeni sa jedne osobe na drugu mogu uvek preživeti?
Na žalost, ne. Razlog za ovo je da sve osobe imaju antitela i imuna tela koja cirkullšu krvotokom. Funkcija ovih tela je da organizam zaštite od invazije stranih tela. Strana tela oblčno sačinjavaju bakterije, virusi ili inertne čestice koje dospevaju u organizam ili putem infekcije ili prodorom kroz tkivo u slučaju povrede ili rane. Organizam domaćina reaguje na isti način na presađene organe ili tkiva kao i prema bilo kakvom drugom stranom telu, i zaštitne ćelije često dovode do potpune destrukcije presađenog tkiva, do odbacivanju, kako se to kaže.
Kako se zove reakcija na presađeno tkivo?
Postoje dva česta naziva, reakcija odbacivanja i transplantacioni imunitet.
Da li svi organi presađeni sa jedne osobe na drugu izumiru?
Ne. Ima puno uspelih presađivanja bubrega, jetre i srca su jedne osobe na drugu. Takođe su i segmenti tkiva, kao što je rožnjača (tanka, prozirna membrana koja pokriva zenicu oka), bili uspešno presađeni sa jedne osobe na drugu u velikom broju slučajeva.
Da li je moguće prevazići reakciju odbacivanja ili transplantacioni imunitet?
Da, na ovom polju je u poslednjih nekoliko godina učinjen veliki napredak. Da bi se prebrodila reakcija odbacivanja, potrebno je privremeno onesposobiti ili inhibirati antitela primaoca. Supstanca po imenu antilimfocitni gama-globulin se nedavno pokazala kao vrlo efikasna pri rešavanju ovog problema.
Koji se organi tehnički mogu presađivati sa jedne osobe na drugu?
Srce, pluća, jetra, bubreg, pankreas i nadbubrežne žlezde. Treba ponovo naglasiti da sposobnost izvođenja hirurškog postupka presađivanja ne garantuje da će presađeni organ živeti neograničeno dugo.
Treba li pacijenta zaštititi u periodu kada su njegova antitela i odbrambeni mehanizam neaktivni?
Da. Daju se velike količine antibiotika i steroidnih lekova kao što je kortizon. Ukoliko se ovo ne bi činilo, pacijent bi podlegao infekciji.
Kako se izbegava reakcija odbacivanja presađenog organa?
a. Pre kalemljenja nekog organa sa jedne osobe na drugu vrši se pažljivo poređenje tkiva. Tkiva koja nisu saglasna ne mogu se presaditi.
b. Daju se hemijski preparati, kao što je azatioprin, koji privremeno onemogućavaju sposobnost antitela primaoca da reaguju na organ.
c. Kad se primenjuju veiike doze rendgenskog zračenja na predeo presađenog organa ili pak celokupan organizam primaoca otkriveno je da se takođe privremeno inhibiraju akcije antitela i imunih tela.
d. U nekim slučajevima otkriveno je da odstranjivanje timusa, žlezde koja se nalazi iza grudne kosti, ili slezine pomaže inhibiciju antitela i na taj način omogućuje da presađeni organ preživi.
e. Daje se antilimfocitni gama-globulin.
f. Obično se vrši kombinacija pomenutih oblika terapije da bi se izbegao fenomen odbacivanja i omogućilo presađenom organu da se održi.
Da li uspešno presađeni organ u novoj sredini uvek reaguje normalno?
Ne. Pri eksperimentima vršenim nad životinjama bilo je otkriveno da ponekad zdravi presađeni organi obolevaju od iste bolesti kao i organ koji je blo zamenjen.
Mogu li se obolele arterije i krvni sudovi zameniti transplantacijom?
Da, to je jedno od najuspešnijih područja kalemljenja i presađivanja. Ali, uočeno je da transplantacija, odnosno zamenjivanje sintetičkim veštačkim materijalima kao što je dakron ili teflon, obezbeđuje bolje rezultate od transplantacije živog tkiva.
U kojim slučajevima oboljenja krvnih sudova se preporučuje transplantacija?
Postoje mnoga stanja u kojima upotreba dakronskih ili teflonskih kalemova može biti od koristi. Neka od njih su:
a. U izvesnim slučajevima moždanog udara utvrdeno je da uzrok leži u arteriosklerozi karotidne arterije vrata. Pomoć se u večini ovakvih arteriosklerotičnih slučajeva može obezbediti vađenjem suženog dela karotidne arterije vrata (endarterektomija) i nameštanjem kalema od dakrona ili teflona.
b. Postoje mnogi slučajevi kod kojih je arterioskleroza aorte u trbuhu toliko izražena da u noge stiže nedovoljna količina krvi. U ovim slučajevima aorta u trbušnoj duplji može biti zamenjena kalemom od dakrona ili teflona u vidu cevi, ili se može odstraniti samo suženi deo krvnog suda i umesto njega namestiti sintetični kalem.
c. Veliki je broj slučajeva kod kojih je visok krvni pritisak rezultat skleroze i sužavanja glave arterlje koja opslužuje bubreg. I u ovim slučajevima se sintetičnim kalemom može proširiti prolaz krvi kroz krvni sud.
d. Postoji veliki broj slučajeva kod kojih je cirkulacija u nozi ili stopalu ugrožena arteriosklerozom arterija u predelu karlice ili butine. U nekim od ovih slučajeva oboleli, suženi krvni sud moguće je zameniti teflonskim ili dakronskim kalemom. Kada su u pitanju arterije u kolenu, večina hirurga radije koristi venski kalem nego sintetične kalemove.
e. Aneurizma aorte u grudima ili trbušnoj duplji je jedan od najčešćih razloga za upotrebu kalema. Aneurizma se povećava
i istanjuje zidove arterije. Ukoliko se na ovakvo stanje ne reaguje, krvni sud može da prsne i prouzrokuje smrt pacijenta. Da bi se to onemogućilo koristi se cevasti kalem od teflona ili dakrona kao zamena za oboleli deo aorte.
f. U poslednjih nekoliko godina otkriveno je da izvesne arterije u trbušnoj duplji koje snabdevaju krvlju veliki deo crevnog trakta mogu takođe biti arteriosklerotične pa je i u ovakvim slučajevima takođe moguće primeniti teflon ili dakron kao kalemove.
Može li se očekivati dan kada će produžetak životnog veka biti rezultat transplantacije organa?
Nema sumnje da će u sledećih nekoliko decenija životni vek čoveka biti produžen uspešnom transplantacijom i zamenom zdravog na mesto bolesnog organa. Naravno, da bi pacijent mogao da živi duže posle izvršene transplantacije, uslov je da ostali organi moraju biti relativno dobrog stanja jer nije moguće zameniti sve istrošene organe.
