Šta je tuberkuloza (TBC)?
To je teška prenosna (zarazna) bolest koju prouzrokuje tuberkulozni bacil, mikroorganizam koji se kapljičnom infekcijom, što će reći kijanjem, kašljanjem i pljuvanjem, prenosi s jedne osobe na drugu. Bacil tuberkuloze otkrio je dr Robert Koh 1882. godine.
Da li tuberkuloza uvek napada pluća?
Ne. Bolest uglavnom napada pluća, ali pored njih može zahvatiti kožu, kosti, zglobove, crevni trakt, bubrege, bešiku, polne organe, limfne žlezde ili mozak i nervni sistem.
Postoje li razne vrste tuberkuloznih bacila (mikroorganizama)?
Da. Postoji tip koji napada čoveka, ali i tip koji se javlja kod preživara i živine. Poslednji, živinski, ima vrlo malo učešća u infekcijama kod Ijudi. Goveđi tip je sada praktično nevažan, jer je odstranjen pasterizacijom mleka i retkom pojavom tuberkuloze kod goveda. Ipak, on još uvek prouzrokuje dosta oboljenja u nekim evropskim zemljama gde još ima tuberkuloze među govedima. Kada se ovaj tip oboljenja javi kod ljudi, on je obično vanplućnog karaktera (zahvata druge organe); uglavnom napada limfne žlezde, bubrege, creva, kosti i zglobove.
Kako mikroorganizmi koji prouzrokuju tuberkulozu ulaze u organizam?
Obično na tri načina:
a. Udisanjem kapljica ili čestica prašine koje su rasejane kašlja- njem, kijanjem ili pljuvanjem tuberkuloznog čoveka.
b. Gutanjem zaražene hrane, korišćenjem zaraženog posuda i konzumiranjem mleka od zaražene stoke.
c. Retko, direktnom inokulacijom kože nekim zaraženim pred- metom.
Na koje se druge delove organizma može proširiti tuberkuloza pluća?
Na larinks, grlo, ali i na crevni trakt kad pacijent guta pljuvačku koju je iskašljao iz šupljina bronhijalnih cevi. Bolest se povremeno može proširiti krvotokom na druge organe.
Šta je aktivni slučaj tuberkuloze?
To je onaj slučaj kod koga je ispljuvak ili stomačni sok pokazao prisustvo mikroorganizama koji prouzrokuju tuberkulozu. Na isti način, to je i slučaj kod koga rendgenski pregledi pokažu promene u toku određenog perioda vremena.
Kada se oboljenje smatra neaktivnim ili zaustavljenim?
Kada se pacijent oseća dobro i kada je ispljuvak negativan, a rendgenska slika stabilna (ne pokazuje nikakve promene) u toku dužeg perioda vremena.
Između kojih se oboljenja i plućne tuberkuloze mora napraviti razlika?
Između svih plućnih oboljenja sa kašljem, povišenom temperaturom i promenama rendgenske slike; to su zapaljenja pluća, bronhiektazije, apscesi pluća, tumori pluća, plućna oboljenja prouzrokovana prašinom, oboljenja prouzrokovana gljivičnim mikroorganizmima i sarkoidoze. Oboljenja srca mogu prouzrokovati sekundarne promene na plućima koje se greškom mogu smatrati tuberkulozom.
Kako se tuberkuloza širi sa pluća i prouzrokuje bolesti drugih organa?
a. Direktnim širenjem kroz bronhijalne puteve (tada zahvata plućnu maramicu i grkljan) i gutanjem ispljuvka (tada bolest zahvata crevne puteve).
b. Krvotokom kada se prenosi na celokupan organizam (generalizovana milijama tuberkuloza), tj. na bubrege, jetru, slezinu, mozak, testise, nadbubrežne žlezde, pa čak i oči.
Kako tuberkuloza utiče na trudnoću?
Ona nema uticaja na održanje trudnoće. Žena koja ima ovu bolest ima normalan porođaj. Većina aktivnih bolesnica može izdržati period trudnoće i podneti porođaj. (To ipak ne znači da se trudnoća preporučuje tuberkuloznim bolesnicima.)
Kako trudnoća utiče na tuberkulozu?
Loše. Ukoliko je bolest bila neaktivna par godina, trudnoća se sa dosta sigurnosti može dozvoliti, ali ukoliko je bolest bila prisutna ili aktivna u poslednje dve godine, trudnoću treba izbegavati. Mada pacijentkinja može dobro podneti trudnoću i porođaj, posle porođaja treba biti vrlo oprezan jer je to vreme kad postoje sve mogućnosti za reaktiviranje bolesti, a opasno je i za dete.
Kakvi su izgledi (prognoze) u slučajevima tuberkuloze pluća?
To zavisi od nekoliko činilaca:
a. Opšteg zdravlja i otpornosti pacijenta.
b. Prirode i stepena bolesti.
Što je bolje opšte zdravstveno stanje pacijenta i što je manji deo pluća koji je zahvaćen tuberkulozom, izgledi su bolji. Prisustvo kavemi pojačava ozbiljnost oboljenja. Što su kaveme veće, bolest je ozbiljnija. Slabi izgledi postoje u ranom detinjstvu i detinjstvu, a naročito kod adolescentnih devojaka. Korišćenjem novootkrivenih lekova izgledi pacijnta su u poslednjih deset godina uveliko poboljšani.
