Koje su urođene deformacije uha?
Ima ih nekoliko vidova:
a. Nepostojanje spoljnog ufinog kanala. Ovo je obično praćeno nerazvijenošću srednjeg uha, mada je unutrašnje uho, koje upravlja osećanjem za ravnotežu, obično neoštećeno.
b. Nepostojanje spoljnjeg uha. U tim slučajevima, ukoliko su spoljni ušni kanal, srednje uho i unutrašnje uho normalno razvijeni, ova deformacija ne utiče mnogo na sluh.
c. Manje deformacije spoljnjeg uha, kao što je odsustvo nekih njegovih delova ili postojanje izraslina. Ove deformacijc mogu se obično bez teškoća, uz pomoć plastične hirurgije, lako ispraviti.
d. Ostatak branhijalne (škržne) ciste ispred uha. Ovo predstavlja posledicu nezatvaranja jednog od škržnih useka tokom života embriona. Utvrđuje se konstatovanjem malog otvora koji se obično nalazi ispred uha. Ovaj nedostatak može zahtevati hiruršku intervenciju kada je novorođenče već malo odraslo.
Koliko se često sreću ove urođene deformacije uha?
Nepostojanje spoljnog ušnog kanala događa se prosečno u jednom do dva hiljadita slučaja. Nepostojanje čitavog spoljnog uha je veoma retko, ali srećemo delimične deformacije u oblikovanju spoljnog uha. Obe ove deformacije pre će se dogoditi na jednom, no na oba uha.
Može li hirurška intervencija da pomogne u uklanjanju urodjenih deformacija?
U ovim slučajevima, izrada spoljnog ušnog kanala obično nije od velike vrednosti, budući da se na taj način ne može ponovo uspostaviti sluh. To je posledica činjenice da su, uz odsustvo spoljnog ušnog kanala, obično nedovoljno razvijeni bubna opna i srednje uho. Za stvaranje novog spoljnog uha postoje obimne plastične operacije; te operacije mogu biti psihološki vredne, ali konačni rezultati nisu baš prihvatljivi sa estetičke tačkc gledišta.
