Latinsko ime: Vitis vinifera L. – Vitaceae
U celoj biljci i vinu od čijih plodova se pravi ima veoma puno tanina, flavonoida i leukoantocijana. Ovo lekovito bilje u lišću ima bojene materije enozida, a u plodovima crnog grožđa antocijanskih jedinjenja. U zrelim podovima ima mnogo glikoze, zatim vinske i drugih kiseina, raznih soli i drugih korisnih sastojaka.
Upotreba: Vinova loza je slabo poznata kao lekovita biljka, međutim ima izrazita svojstva vitamina P (flavonoidi), što objašnjava vekovnu upotrebu ove stare kulturne biljke kao hemostatika.Varijetitet vinove loze čiji listovi u jesen poprimaju crvenu boju koristi se za uređivanje menstruacije, protiv preteranog i produženog mesečnog pranja i kod izostanka menstruacije: 60g vinovog lista i po 20g dimljače i majorana se pomeša. Tri supene kašike popariti sa ½l vode i popiti u 3 doze pre jela u toku dana. Protiv jakog odliva upotrebljava se i tinktura ili ekstrakt: 100g osušenog vinovog lišća isecka se i prelije sa ½l 55%-ne prepečenice, drži se 8 dana uz češće mućkanje i pije 5x dnevno, po jedna 1 kašika pre jela. Ista ova tinktura se može koristiti i protiv hemoroida.
Kamen u bubregu narod leči sokom kojom curi „suzi“ kada se u proleće vinova loza orezuje; pije se 3-4 kašike soka dnevno. Istim sokom se peru i oblažu upaljene oči.
Grožđane kure se preporučuju protiv hroničnog zatvora, gastritisa, oboljenja jetre i uopšte za jačanje, jer grožđe je vrlo hranljivo, lako se vari i korisno je za organizam.
Šira – slatko vino – u svetu se sve više ostavlja za zimu i pije kao neprevreo voćni sok. Suvo grožđe je veoma hranljivo; upotrebljava se protiv zatvora i kašlja.
Vino – posebno crno – služi u apotekama za ekstrakciju trava za izradu tzv. lekovitih vina.
Narodna imena: vina loza, vinika, vinoloza, vinska loza, krga, trs, čokot, vinja loza.
