Vitamin B1 (tiamin, aneurin) je vitamin koji se rastvara u vodi i ima važnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata. Vrlo je važan i za normalno funkcionisanje nervnog sistema, a nedostatak tog vitamina uzrokuje bolest poznatu pod nazivom beri – beri. Otkriven je 1911 kada je Funk u ljusci pirinča pronašao važan aktivni faktor kojim se bolest beri – beri može izlečiti i tako ga nazvao vitaminom.
Tiamin je organska molekula sastavljena od pirimidinskog i tiazolskog prstena koji su međusobno povezani metilenskim mostom, a u organizmu deluje u obliku koenzima tiamin pirofosfata. To je beli igličasti kristalni prašak karakterističnog mirisa po kvascu. Tiamin se dobro topi u vodi, metanolu i glicerolu, a praktički je nerastvorljiv u etanolu, acetonu i benzenu. U kiselim rastvorima je stabilan dok se u neutralnim i baznim rastvorima brzo razgrađuje.
Unos tiamina u direktnoj je vezi sa unosom ugljenih hidrata. Bogati izvori vitamina B1 su neočišćena zrna žitarica, kvasac, mleko, meso, voće i povrće, orah i slične semenke. Smatra se da su potrebe zdravog odraslog muškaraca 0.9 – 1.5 mg tiamina, a zdrave odrasle žene 0.8 – 1.1 mg jer se otprilike 1 mg tiamina dnevno razgrađuje u organizmu. Veće se količine izlučuju iz tela.
Tiamin je vrlo potreban u intermediarnom metabolizmu ugljenih hidrata jer je aktivna forma tiamina – tiamin pirofosfat, koenzim enzima koji katalizuje dekarboksilaciju α – ketokiselina. Nalazi se i u aksonima nerava, pa ima i ulogu u neuromuskularnom prenosu. Stoga on poboljšava varenje i održava normalno funkcionisanje nervnog sistema.
Nedostatkom ovog vitamina dolazi do hipovitaminoze beri – beri. Ona je pre bila poznata na Dalekom Istoku jer su ljudi jeli samo pirinač sa oljuštenom ljuskom. Ona je danas retka, ali u razvijenim zemljama najčešći je uzrok alkoholizam. Teška hipovitaminoza se pojavljuje u poremećajima centralnog nervnog sistema te klijenuti mišića. Uz beri – beri jedna od hipovitaminoza je i neuritis.