Vitamin D ili kalciferol je antirahitični vitamin, a često ga nazivaju i vitaminom sunca. Iz istorijskih razloga se svrstava među vitamine iako se po većini obeležja radi o hormonu (steroidna struktura). Zajedno sa paratireoidne hormonom reguliše koncentraciju kalcijumovih jona u plazmi. Pre njegova otkrića mnogi ljudi su bolovali od rahitisa, a posebno deca. Zato su mu u prošlosti posvetili naročitu pažnju. Danas se zna da taj vitamin može sprečiti i lečiti rahitis.
Grupa vitamina D obuhvata 7 vitamina koji se međusobno razlikuju u strukturi pobočnog lanca u položaju 17. Ali kad se govori o vitaminu D u užem smislu misli se na smesu vitamina D2 (ergokalciferol) i D3 (holekalciferol). Ergosterol (provitamin ergokalciferola) je biljnog porekla, dok je 7 – dehidrokolesterol (provitamin kolekalciferola). Najčešće su to beli kristali. Vitamin D praktično je netopiv u vodi, ali se rastvara u alkoholu, hloroform i etru te u biljnim uljima. Nije stabilan u kristalni stanju pa ga često nalazimo u uljnim rastvorima koji su stabilne.
Vitamin D se u telu može sintetisati u koži pod uticajem ultraljubičastih zraka iz provitamina. Ali se može unositi i hranom. Najviše ga ima u ribljem ulju i mesu, mleku i mlečnim prozvodima i žumancetu, te gljivama. Dnevni zahtevi za vitaminom D relativno su mali i odrasli ga nadoknađuju izlaganjem suncu ili hranom. Preporučena dnevna količina (RDA) iznosi 5-10 mg.
Primarna je uloga vitamina D održavanje homeostaze i konstantne koncentracije kalcijuma i fosfata u plazmi. Potiče njihovu apsorpciju iz probavnog trakta. Pridonosi jačim kostima i zdravim zubima te je vrlo efikasan u razvoju dece.
Nedostatak vitamina D očituje se klinički hipokalcijemije, hipofosfatemijom ili opštom demineralizacijom kosti, bolovima u kostima, spontanim prelomima i slabošću mišića. To je uzrokovano nedovoljnom resorpcijom kalcijuma i fosfata. Tako može doći i do bolesti koja se zove rahitis. To je metabolička bolest kostiju. Kosti postaju mekane i naginju deformacijama dok zubi postaju defektni. Najčešća je kod dece pa je njima vitamina D najviše potreban. U odraslih se javlja retko.
Primenom velikih doza vitamina D dolazi do poremećaja u matabolizmu kalcijuma te su prvi simptomi hipervitaminoze vezani uz hiperkalcijemiju. To su umor, probavne smetnje, gubitak težine, anemija pa i depresija. Dolazi i do dodatnog taloženja kalcijuma u bubrezima i pankreasu. Vrlo je teško predozirati se d vitaminom.
