Šta je zarazna žutica?
To je čest tip žutice koji se može javiti u obliku epidemije i koji prouzrokuje virusna infekcija.
Postoje li i druga imena za zaraznu žuticu?
Ona se zove još i epidemična, kataralna žutica ili hepatitis A.
Ko najčešće dobija zaraznu žuticu?
Izgleda da su mladi ljudi na nju najosetljiviji.
Da li je zarazna žutica česta bolest?
Da, i njena učestanost je mnogo porasla poslednjih nekoliko godina.
Šta se može smatrati nekim od uzročnika epidemija zarazne žutice?
Loši sanitarni uslovi, zagađena hrana ili voda, prenaseljenost i slaba ishrana.
Koji su simptomi zarazne žutice?
U toku nekoliko dana pacijent počinje da oseća da je bolestan, gubi energiju, apetit, oseća gađenje i dobija laku groznicu. Zatim sledi osetljivost na dodir i povećanje jetre, dolazi do izvesnog bola u desnom gornjem delu trbuha i najzad oko petog ili šestog dana, žutica počinje. Stomačno-crevne nelagodnosti takođe mogu biti prisutne uz povraćanje i proliv.
Može li infektivna mononukleoza prouzrokovati hepatitis?
Da. Njen tok, klinički nalazi i laboratorijski testovi se često ne razlikuju od onih kod infektivne žutice. Na infektivnu žuticu se sumnja uvek kada se otkriju tipični znaci infektivne mononukleoze kao što je generalizovano povećanje limfnih čvorova; ili kad se u krvnom razmazu nađu izvesni nenormalni tipovi belih krvnih zrnaca; ili, najzad, kad se otkrije da je titar heterospecifičnih antitela povišen ili u porastu.
Da li žutica uvek prati infektivni hepatitis?
Ne. U izvesnom broju slučajeva prava žutica se ne javlja.
Kako se postavlja dijagnoza infektivnog hepatitisa?
Zapažanjem istorije i simptoma; otkrivanjem osetljive, povećane jetre; zapažanjem prisustva žutice; i karakterističnim nalazima pri pregledu lavi, stolice i mokraće.
Može li se specijalnim laboratorijskim testovima razlikovati infektivna žutica od drugih oboljenja jetre?
Da.
Koliko se dugo obično boluje od infektivne žutice?
Između šest i dvanaest nedelja.
Da li je potrebno da pacijent oboleo od infektivnog hepatitisa bude u postelji?
Apsolutno je potrebno. Jetra je veliki organ i prilikom zapaljenja i zaraze mora se odmarati. Svoj odmor može imati samo u postelji.
Dolazi li do vraćanja bolesti kod osoba izlečenih od zarazne žutice?
Da, otprilike kod jednog od svakih deset pacijenata, ukoliko ustane prerano iz postelje ili postane aktivan pre potpunog
ozdravljenja. Tada infektivni hepatitis može lako da pređe u hro- nično oboljenje jetre. Stoga se pacijent mora striktno pridržavati propisanog lečenja koje se najčešće sastoji od višenedeljnog ležanja i naročite dijete za zaštitu jetre.
Postoje li i drugi uzroci ponovne pojave zaraznog hepatitisa?
Da, loša ishrana i konzumiranje alkoholnih pića.
Postoje li neki specifični lekovi ili antibiotici koji su od koristi pri lečenju infektivne žutice?
Ne. Odmor i odgovarajuća dobro uravnotežena ishrana su najbolji oblici terapije.
Kakve su šanse za oporavak od infektinog hepatitisa?
Izgledi su odlični, mada mali broj pacijenata, onih koji na sebe ne paze kako treba ili koji boluju i od drugih bolesti, može umreti. U vrlo malom broju slučajeva bolest postaje hronična i traje mnogo godina uz progresivno oštećenje jetre. Uzroci ovakvog preokreta nisu poznati.
Da li se infektivni hepatitis svrstava u zarazne bolesti?
Da. Može se preneti bliskim kontaktom sa obolelim. Ali stepen zaraze je vrlo blag.
Prouzrokuje li često zarazni hepatitis oštećenje jetre?
Ne. U većini slučajeva potpuno se obnavlja normalna funkcija jetre.
Postoji li mogućnost ponovnog napada hepatitisa kad se pacijent oporavi?
Ne.
Može li se infektivni hepatitis sprečiti u slučaju dodira sa obolelim?
Da. Injekcije gama-globulina su se pokazale kao efikasne u sprečavanju bolesti ukoliko se daju neposredno posle kontakta. Ovakva zaštita traje samo četiri do šest nedelja. Posle tog vremena ponovni kontakt može prouzrokovati oboljenje ako se ne da druga injekcija gama-globulina.
