Šta je to želudac?
Želudac je elastični šuplji organ nalik na džep ili kesu koja je smeštena ispod dijafragme, a iza rebara, sa leve strane trbušne duplje. Prazan želudac je mišićna kesa duga otprilike od dvadeset do dvadeset šest santimetara i široka od deset do četrnaest santimetara.
U čemu se sastoji funkcija želuca?
Uobičajeno je pogrešno verovanje da želudac vari veći deo unesene hrane. Njegova glavna funkcija se sastoji u tome da izmeša hranu koju smo progutali dok ne postane kaša i da je razloži na sastavne delove. Kiselina želuca samo započinje proces varenja; važnije faze digestije odigravaju se u tankom crevu. Veoma malo sastojaka se apsorbuje direktno kroz želudačni zid, izuzev izvesnih mineralnih materija, vode i alkohola.
Koja su najčešća oboljenja koja pogađaju želudac?
a. Hronična dispepsija (indigestija, poremećaj varenja).
b. Hiperaciditet (suviše želudačne kiseline).
c. Akutni gastritis.
d. Hronični gastritis.
e. Ulkus (»čir« ili grizlica).
f. Stenoza pilorusa (opstrukcija izlaska iz želuca).
g. Dijafragmalna kila (hijatalna hcrnija).
h. Benigni tumori.
i. Rak želuca.
Gde se nalazi duodenum ili dvanaestopalačno crevo?
Duodenum ili dvanaestopalačno crevo predstavlja deo, segment tankog creva koji se proteže oko dvadeset pet santimetara iz želuca. Oboljenja duodenuma se razmatraju zajedno sa želucem zbog toga što stanja koja pogađaju želudac često zahvataju i njega.
U čemu se sastoji funkcija dvanaestopalačnog creva?
Zid želuca luči sokove (enzime ili fermente) koji pomažu u varenju hrane koja posle toga prelazi u duodenum koji je takođe deo tankog creva. U njega se kroz dva mala kanala izlučuju žuč iz jetre i pankreasni sokovi i dalje razlažu hranu.
Koja su najčešća oboljenja dvanaestopalačnog creva?
a. Zapaljenje duodenuma (duodenitis).
b. Duodenalni ulkus (»čir« ili grizlica).
Da li oboljenja želuca i duodenuma imaju tendenciju da se pojavljuju kao porodična sklonost ili se nasleđuju?
Ne. Ne nasledjuju se.
Kod kakvih osoba je najverovatnije da će doći do smetnji u vezi sa želucem ili duodenumom?
Kod energičnog, nervoznog, neurotskog tipa ljudi dvadesetih, tridesetih ili četrdesetih godina. Muškarci imaju češće tegobe na želucu ili duodenumu od žena.
Da li postoji bilo kakav načina da se želudačne tegobe svedu na najmanju meru?
Da. Treba voditi sređen, dobro prilagođen život i jesti umereno blagu hranu u vreme određeno za obroke. S druge strane, preterano pušenje i uživanje alkohola treba izbegavati jer loše utiče na želudac, naročito kod izvesnih osoba.
Kako lekar može da postavi tačnu dijagnozu oboljenja želuca ili duodenuma?
a. Uzimanjem i pažljivim proučavanjem anamneze (podataka) o nastalim simptomima.
b. Fluoroskopskim i rendgenografskim ispitivanjem uz pomoć barijuma koji služi da se sagleda sluzokoža želuca i dvanaestopalačnog creva.
c. Primenom sonde i analiziranjem želudačnog i duodenalnog sadržaja.
d. Endoskopskim pregledom.
Koji su najčešći simptomi oboljenja želuca ili duodenuma?
a. Gorušica.
b. Podrigivanje.
c. Muka.
d. Povraćanje.
e. Bol visoko u abdomenu, ispod grudne kosti.
Može li neodgovarajuća hrana i loše navike u pogledu ishrane dovesti do želudačnog ili duodenalnog oboljenja?
Da, ukoliko to traje duže vremena.
Da li je tačno da izvesne kombinacije hrane kao, na primer, sladoled i nešto iz turšije mogu da prouzrokuju želudačne tegobe?
Ne uvek. To uglavnom zavisi od toga koliko pojedinci podnose određenu hranu.
Da li je tačno da izvesne kombinacije hrane mogu da dovedu do »trovanja hranom«?
Ne. Hrana mora biti pre svega pokvarena ili zaražena da bi došlo do trovanja hranom.
Može li osoba kojoj je uklonjen deo želuca živeti normalnim životom?
Da. To se često događa kada je kod nekog izvršena gastrektomija.
Može li se normalno jesti ukoliko je uklonjen deo želuca?
Da, mada bi količina hrane trebalo nešto da se smanji, a učesta frekvenca uzimanja; znači, pomanje ali počešće.
Da li je istina da emocionalna nestabilnost, preterani rad ili zabrinutost mogu dovesti do stomačnih tegoba?
Da, svakako! U nastanku oboljenja želuca i dvanaestopalačnog creva značajnu ulogu igra psihički faktor.
