Koji su najčešći uzroci ženske sterilnosti (neplodnosti)?
a. Izostanak ovulacije ili stvaranja jajeta. To može nastati zbog urođenog defekta u hromozomima kakav je slučaj kod Tarnerovog sindroma ili zbog nenormalnosti u sastavu građe žene.
b. Zapušeni jajovodi, do čega dolazi ili zbog neke infekcije ili usled urođenog deformiteta koji stvara opstrukciju jajovoda.
c. Žlezdani poremećaj, naročito poremećaj hipofize, štitne žlezde, nadbubrežnih žlezda ili samih jajnika.
d. Sperma ne može da prođe kroz grlić materice i uđe u matericu, što može da bude rezultat infekcije ili opstrukcije grlića na ulasku u matericu.
e. Psihološki faktori, često nedokučivi i nejasni i teško ustanovljivi. Pa ipak, bilo je slučajeva da su neke žene posle psihoterapije mogle da ostanu u drugom stanju.
f. Postoji veliki broj žena koje nisu mogle da ostanu u drugom stanju bez jasnog razloga. U svetlu ove činjenice naučnici svakog dana saznaju sve više o hromozomima, genima, strukturi ćelija i vrlo je verovatno da će takvi slučajevi postati jasniji i da će se pronaći još mnogi drugi razlozi sterilnosti.
Moraju li se svi ovi činioci steći da bi se sprečilo začeće?
Svakako da ne moraju. Svaki od ovih faktora može postojati usamljen ili u kombinaciji s drugim. Mora se imati na umu da je neplodnost relativan pojam i da minimalan stepen ovih činilaca može imati isti uticaj na plodnost kao i bilo koji faktor najvećeg značaja.
Šta je plodni period u toku meseca?
Sredina menstrualnog ciklusa kada dolazi do ovulacije. U dvadeset osmodnevnom ciklusu to je obično dvanaest do šesnaest dana posle početka menstrualnog perioda.
Koji je neplodan period u toku meseca?
Sedam do deset dana pre početka menstrualnog perioda i tri do pet dana posle početka menstruacije, već u zavisnosti od ciklusa i dužine menstruacije.
Koliko dana u toku meseca je moguće začeće?
Pošto zdrava sperma mora ući u vaginu u periodu od dva dana pre ovulacije i ne duže od dva dana posle ovulacije, jasno je da se oplođivanje jajeta može izvršiti samo u toku tri do četiri dana unutar jednog dvadeset osmodnevnog ciklusa.
Može li se precizno utvrditi plodni period i neplodni period?
Kod žena koje imaju redovne menstruacije ovi se periodi sa dovoljnom tačnošću mogu utvrditi praćenjem svakodnevne bazalne telesne temperature.
Kako će se primetiti da žena nema ovulacije?
a. Pažljivim praćenjem menstrualne istorije i beleženjem svih neredovnosti.
b. Beleženjem bazalnih temperatura u toku nekoliko meseci. Takva kriva će pokazati da li pacijentkinja ima ovulacije.
c. Biopsijom materične sluzokože (endometrijalnom biopsijom) pre početka datuma menstruacije ginekolog može odrediti da li je ovulacija postojala ili ne.
d. Vaginalni razmazi mogu se analizirati mikroskopski da bi se utvrdilo da li je postojala ovulacija.
Može li se žena koja nema ovulacije uspešno izlečiti?
Da. U većini slučajeva ispitivanje žlezda otkriće uzrok odsustva ovulacije i ukazaće na put odgovarajućeg hormonskog lečenja. To zahteva pažljivu analizu rada hipofize, štitne žlezde, nadbubrežnih žlezda i jajnika.
Kako se vrši biopsija sluzokože materice (endometrijalna biopsija)?
Ovaj se postupak izvodi u ordinaciji na stolu za ginekološke preglede. Spekulum se uvlači u vaginu i grlić zahvata štipaljkom. Tada se kroz grlić u matericu ubacuje mali metalni instrument kojim se zagrebe sluzokoža.
Da li je endomotrljalna biopsija bolan postupak?
Ona prouzrokuje izvesnu nelagodnost, ali traje svega nekoliko minuta i nema neprijatnih posledica.
O čemu treba voditi računa pre vršenja endometrijalne biopsije?
Važno je odrediti da pacijentkinja nije u drugom stanju u vreme kad se vrši biopsija. Zbog toga se preporučuje apstinencija od poslednje menstruacije do obavljanja biopsije. To je neophodno da ukoliko je došlo do oplođenja, rana trudnoća ne bi bila poremećena endometrijalnom biopsijom.
Da li će pacijentkinja posle endometrijalne biopsije krvariti dva tri dana?
Da.
Koji su najčešći uzroci blokade jajovoda?
a. Ranije zapaljenje u predelu karlice koje najčešće biva prouzrokovano gonorejom, tuberkulozom ili usled infekcije nekim drugim mikroorganizmom.
b. Peritonitis (zapaljenje trbušne maramice) koji često nastaje usled perforacije slepog creva, tj. crvuljka.
c. Spazam jajovoda prouzrokovan napetošću i emocionalnim činiocima.
d. Fibroid (miom) u gornjem delu materice koji zatvara prolaz u jajovode.
e. Endometrioza.
Kako se postavlja dijagnoza blokade jajovoda?
a. Obavljanjem Rubinovog testa. To uključuje upumpavanje gasa (ugljen-dioksida) kroz grlić materice u materičnu šupljinu i posmatranje prisustva gasa u trbušnoj duplji.
b. Rendgenskim pregledom uz ubacivanje kontrastnog obeleživača u grlić materice, materičnu šupljinu i jajovode (histero- gram).
Kako se vrši Rubinov test?
Pacijentkinji se kaže da se javi u ordinaciju pet do sedam dana posle menstrualnog perioda. Na stolu za preglede omogućuje se prilaz grliću materice koji se hvata štipaljkom. Tanki cevasti instrument ubacuje se u cervikalni kanal. Jedan kraj cevi pričvršćen je na posudu sa ugljen-dioksidom i uređajem za beleženje. Pravilnim korišćenjem ventila, uz određeni pritisak ugljen-dioksid se ubacuje u matericu. Jedini mogući prolaz ovog gasa je kroz jajovode i trbušnu duplju. Ukoliko su jajaovodi otvoreni, gas prolazi u trbušnju duplju, pritisak ostaje isti ili se povećava.
Ukoliko su jajovodi otvoreni hoće li pacijentkinja prilikom izvođenja Rubinovog testa osetiti bol?
Da. Gas koji ulazi u trbušnu duplju obično prouzrokuje u roku pet do deset minuta bol u predelu ramena. Bol prestaje za vrlo kratko vreme i nije opasan.
Postoji li ikakva opasnost od Rubinovog testa?
Ukoliko se preduzmu sve potrebne mere, postoje vrlo male mogućnosti da se desi bilo šta loše. Ponekad pri zapaljenju jajovoda, izvođenje testa može dovesti do pogoršanja.
Može li pacijentkinja posle Rubinovog testa da ima normalne bračne odnose?
Prva dva dana posle testa ne može.
Kako se vrši histerogram?
Test se vrši skoro na isti način kao i Rubinov test, izuzev što se kroz grlić materice ubacuje kontrastna supstanca, a rezultati očitavaju pomoću rendgena.
Šta treba imati u vidu pre izvođenja histerograma?
Mora se utvrditi odsustvo infekcija u vagini, materici i jajovodima.
Mogu li se zatvoreni jajovodi otvoriti?
Da, operacija pod imenom tuboplastika je vrlo uspešna u oko deset do petnaest posto slučajeva. Povremeno i Rubinov test, šireći jajovode, otklanja blokadu.
Da li su operacije za otklanjanje blokade jajovoda uspešne?
Da, u oko dvadeset posto slučajeva.
Šta se može učiniti ako se blokada jajovoda prouzrokovana spazmom ili emocionalnim faktorima?
Davanje antispazmodičnih preparata, zatim nega i lečenje emocionalnih problema dovešće do prestanka spazma i otvaranja jajovoda.
Kako žlezdani hormonski poremećaj lučenja prouzrokuje neplodnost?
To lli sprečava ovulaciju ili stvara nepogodnu sredinu za usađivanje oplođenog jajeta u zid materice.
Postojc li neki posebni testovi koji mogu odrediti prisustvo ili odsustvo žlezdanog poremećaja?
Da. Pomoću naročitih pregleda mokraće i krvi može se izvršiti pregled hormona. Pored toga i stepen bazalnog metabolizma kao i hemijska analiza mogu biti ključ koji će pokazati prisustvo žlezdanog poremećaja.
Može li se poremećaj u radu žlezde prebroditi?
Da, u nekim slučajevima pomoću odgovarajućeg hormonskog lečenja. Najbolje je obratiti se endokrinologu.
Da li se često dešava da grlić materice onemogućava ulaz zdrave sperme u matericu?
Da. To je čest slučaj i to kad je grlić inficiran ili blokiran zadebljanjem sluzokože.
Postoje li testovi koji mogu da odrede da li sperma može da prođe kroz grlić materice?
Da. Huhnerov test koji ispituje spermu koja je ušla u vaginu. Pacijentkinja dolazi na pregled oko dva sata posle snošaja. Tom prilikom se iz vaginalnog kanala i grlića materice uzimaju uzorci i ispituju pod mikroskopom. Pri normalnoj analizi sperme, poređenje sperme u vagini i grliću materice pokazuje sposobnost sperme da prodre u matericu.
Može li zbog zavaljene materice ili neodgovarajućeg položaja prilikom snošaja zdrava sperma biti onemogućena da uđe u matericu?
Da. Takvi se slučajevi dešavaju i mogu uticati na sposobnost začeća.
U slučaju da ovakva situacija postoji, može li se popraviti?
Da. Promenom položaja prilikom snošaja ili veštačkim unošenjem sperme u grlić materice (osemenjivanje).
Ukoliko sperma ne može da prođe kroz grlić materice zbog njegove infekcije, može li se takav problem otkloniti?
Da, kauterizacijom grlića materice i korišćenjem antibiotika radi lečenja infekcije.
Može li suviše jaka kiselost vagine uticati na mogućnost začeća?
Da. To se otklanja baznim ispiranjem bikarbonom sodom pre snošaja.
Mogu li tumori materice prouzrokovati sterilnost?
Da, kada se nalaze ispod sluzokože materice. Isto tako, ako tumori zatvore ulaz u jajovode sperma neće biti u stanju da dopre do jajeta.
Može li usled ciste na jajnicima doći do neplodnosti?
Da, kada su ciste uzrok ili posledica hormonskog poremećaja. Trudnoća će često biti omogućena posle hirurškog odstranjivanja cisti.
Kako se može lečiti neplodnost prouzrokovana emocionalnim problemima?
U mnogim slučajevima ove vrste psihoterapija se pokazala kao vrlo uspešno sredstvo koje omogućava začeće.
Može li dugotrajna upotreba kontraceptivnih želea prouzrokovati sterilitet žene?
Ne. Nikad nije bilo dokazano da ova sredstva na bilo koji način utiču na začeće kad jednom prestanu da se koriste.
Hoće li duga upotreba kontraceptivnih pilula uticati kasnije na sposobnost začeća?
Baš suprotno. Pokazalo se da žene koje su duže vreme uzimale kontraceptivne pilule pre, ostaju u drugom stanju u toku perioda neposredno po prestanku njihovog korišćenja.
Može li prekomerno predavanje u toku snošaja uticati na sterilnost?
Ne. To nema nikakvog uticaja.
Što se podrazumeva pod veštačkom inseminacijom?
To je ubacivanje žive sperme, bilo sperme supruga ili davaoca, u blizinu grlića materice.
Kada se koristi veštačko oplođavanje?
a. U slučajevima kada Huhnerov test pokaže da sperma (mada živa) ne ulazi u grlić, onda se ona skuplja i ginekolog je ubacuje u grlić materice.
b. U slučajevima kada je muž sterilan — što će reći kad ne proizvodi živu spermu — i kada se bračni par saglasi da se upotrebi sperma davaoca.
Kako se vrši veštačko oplođavanje?
Pacijentkinja dolazi u ordinaciju u zakazane dane. Pošto legne na sto za preglede u vaginu se ubacuje spekulum. Zatim se brizgalicom u grlić materice ubrizga živa sperma, bilo supružnikova bilo davaočeva. Potom se preko grlića materice postavlja mala gumena navlaka kako bi se obezbedio kontakt sperme sa grlićem materice, i drži oko pola sata.
Kada se u toku meseca vrši veštačko oplođavanje?
Kada se pregledom utvrdi da žena ima ovulaciju.
Koliko puta se pokušava veštačko oplođavanje?
U toku jednog menstrualnog ciklusa treba ga vršiti svakodndevno u toku trodnevnog perioda. To treba da budu dani neposredno pred ovulaciju, na sam taj dan, i dan posle ovulacije. Sve treba ponavljati svakog meseca u toku četiri do šest meseci.
Koliko je veštačko oplođavanjc uspešno?
U oko trideset posto slučajeva.
Kako se odabira davalac sperme?
Davalac mora biti zdrav muškarac za koga je pregledom utvrđeno da ne boluje ni od kakve bolesti. Treba utvrditi detaljnu istoriju da bi se sa sigurnošću znalo da u porodici davaoca nije bilo fizićkih i mentalnih bolesti. (Takvi se davaoci obično regrutuju među studentima medicinskog fakulteta ili studentskih domova). Davalac mora ostati anoniman za bračni par. Bračni par takođe mora ostati za davaoca nepoznat. Mora se postići puna pismena saglasnost muža, supruge i davaoca, po mogućnosti u prisustvu advokata.
Kakve opasnosti postoje kad je reč o veštačkom oplodavanju?
Zdravstvenih opasnosti nema. Jedina opasnost može biti emocionalna povreda supruga. Pored psihičkih, mogu postojati i pravni i možda, verski problemi i njih treba pažljivo razmotriti pre nego što se pribegne veštačkom oplodavanju.
