Gde se nalazi žučna kesica i kakva je njena funkcija?
Žučna kesica je šuplji organ kruškastog oblika i nalazi se priljubljena za donju stranu jetre, ispod rebara, u desnom gornjem delu abdomena (trbuha). Njena funkcija je da prima žuč koju stvara i luči jetra, da je skladišti i koncentriše za upotrebu u procesu varenja.
Za koju vrstu hrane je žuč naročito potrebna pri varenju?
Žuč je bitna za varenje masti i masnih supstanci.
Kako žuč dopire do intestinalnog trakta?
Kroz sistem kanala ili cevčica. Cistični kanal vodi od žučne kesice u zajednički žučni put ili vod. Zajednički žučni put je nastao spajanjem dva hepatična puta koji potiču iz jetre. Žuč iz jetre i žučne kesice putuje niz zajednički žučni put i ulazi u crevo kod Faterove ampule u drugom delu dvanaestopalačnog creva.
Ako jetra proizvodi i luči žuč, koja je posebna funkcija žučne kesice?
Da skladišti i koncentriše žuč kako bi dodatna količina mogla da se izluči u crevo kada je potrebno, posle uzimanja hrane.
Kakva hrana najčešće ne prija onima čija je žučna kesica poremećena?
Svaka pržena i masna hrana, prženi krompir, teški sosovi, sok od pečenja, koža pilećeg ili ćurećeg mesa, jaja pržena na slanini, kupus, karfiol, kelj, rotkvice, repa, neke vrste presnog voća itd.
Da li su poremećaji žučne kesice i žučnih puteva česta pojava?
Postoji opšta saglasnost da oboljenje žučne kesice i rđavo funkcionisanje sfinktera na kraju zajedničkog puta predstavljaju najčešće uzroke poremećaja u varenju.
Da li se vrlo često neophodno vrši operacija žučne kesice?
Operacija čiji je cilj uklanjanje obolele žučne kesice je abdominalna operacija koja se najčešće vrši kod ljudi u kasnijim srednjim godinama. Ova operacija predstavlja jednu od najčešćih indikacija za operativni zahvat kod svih starosnih grupa.
Šta izaziva oboljenje žučne kesice?
a. Infekcija bakterijama. Ona može da prouzrokuje aktivno ili hronično zapaljenje na isti način kao i infekcija koja zahvata slepo crevo, krajnike ili bilo koji drugi organ.
b. Funkcionalni poremećaj: žučna kesica ne uspeva da se isprazni u trenutku kada treba da izluči žuč.
c. Hemijski poremećaj koji podstiče izbacivanje kamena iz žuči. Taj kamen može da napravi prepreku prolasku žuči kroz puteve i u crevo.
Da li poremećaj hemijskih procesa u žučnoj kesici izaziva kamen?
Ne. Žučni kamen može da bude ili rezultat hemijskog poremećaja, ili rezultat infekcje žučne kesice.
Koliko često se javlja žučni kamen?
Ceni se da svaka četvrta žena i svaki osmi muškarac dobijaju žučni kamen pre no što napune šezdeset godina.
Da li postoji nekakav poseban tip osobe kod koje će najverovatnije da se javi oboljenje žučne kesice?
Da. Smatra se da se oboljenje žučne kesice najčešće javlja kod osoba koje jedu velike količine masti i masnoća. Medutim, ovo oboljenje se javlja u svako životno doba i kod svih tipova ljudi.
U koje doba se prvi put javlja oboljenje žučne kesice?
U tridesetim i četrdesetim godinama, premda se sreće i kod mlađih Ijudi.
Da li trudnoća znači predispoziciju ka formiranju žučnog kamena?
Da. Trudnoća stvara poremećaje u metabolizmu masti i holesterola. Ove poremećaje često prati formiranje kamena u prvih nekoliko meseci posle porođaja.
Da li se oboljenje žučne kesice često javlja za vreme trudnoće?
Ne mnogo često. Najčešće se javlja kod žena koje su imale jedno, ili dvoje dece.
Da li se oboljenje žučne kesice proteže kroz porodicc, ili može da se nasledi?
Samo ukoliko postoji tendencija ka nasleđivanju tipa konfiguracije tela, tipa hemijskog metabolizma i vrste navika u ishrani, kakve je imao jedan od roditelja.
Šta se događa kada nastupi akutno zapaijenje žučne kesice?
Može da dođe do poremećaja u snabdevanju zida žučne kesice krvlju, žučna kesica može da se napuni gnojem, ili na njenim zidovima mogu da se pojave gangrenozne promene kao rezultat neodgovarajuće cirkulacije.
Šta prouzrokuje najakutnije zapaljenje žučne kesice?
Kamen koji blokira cistični put.
Šta se događa prilikom hroničnog zapaljenja žučne kesice?
Kamenovi, koji su rezultat bilo ranijeg zapaljenja i infekcije ili poremećaja hemijskog procesa unutar žučne kesice, povezani su sa zadebljanjem i hroničnim zapaljenjem zida žučne kesice. To dovodi do slabog punjenja i pražnjenja, pa čak i do nefunkcionisanja žučne kesice.
Šta se događa kada nastupi funkcionalni poremećaj žučne kesice ili žučnih puteva?
Ovo stanje se karakteriše time što se žučna kesica ne prazni i ne luči žuči onda kada to treba da čini. Ili, može da dođe do grča u zajedničkom žučnom putu koji ometa slobodni prolaz žuči u intestinalni trakt. Pacijent ima teškoće s varenjem, gorušicu i nije u stanju da svari masnu hranu, masti i neke vrste presnog voća i povrća.
Da li funkcionalne poremećaje žučne kesice obično prati formiranje žučnog kamena?
To ne mora da bude slučaj.
Da li postoji ikakav način da se spreči oboljenje žučne kesice ili pojava simptoma slabog funkcionisanja žučne kesice?
Umerenost u ishrani, tokom koje će osoba jesti male količine masti, pržene hrane i masnoća, smanjiće opterećenje žučne kesice i umanjiće izglede za pojavu simptoma koji su posledica neodgovarajućeg funkcionisanja žučne kesice.
Kada čovek može da kaže da ima oboljenje žučne kesice?
a. Akutno oboljenje žučne kesice (akutni holecistitis) praćeno je porastom temperature, mučninom i povraćanjem, što se javlja zajedno sa bolom i osetljivošću u gornjem desnom delu trbuha, ispod rebara. Rendgenski pregled žučne kesice može da otkrije da organ ne funkcioniše ili može da pokaže da postoji kamen u kesici. Pregled krvi može da ukaže na postojanje akutnog zapaljenja.
b. Hronično oboljenje žučne kesice (hronični holecistitis) kada uz to još postoji kamen u kesicir može da prouzrokuje teške napade bola (kolike) u desnom gornjem delu trbuha. To je obično usled toga što se kamen zadržao u cističnom ili žučnom putu. Bol se često prenosi ka desnom ramenu ili u predeo leđa. Pacijent oseća mučninu, povraća, trbuh mu je osetljiv. Međutim, sve to može da prestane naglo, u otprilike pola časa, ukoliko se kamen vrati ponovo u žučnu kesicu ili prođe kroz odgovarajući začepljeni put. Rendgenski pregled obolelih od hronične bolesti žučne kesice obično pokazuje nefunkcionisanje žučne kesice, a ponekada i prisustvo žučnih kamenova.
c. Funkcionalni poremećaj žučne kesice ispoljava se hroničnim poremećajem varenja, nesposobnošću da se svare masti, masnoća i neko sirovo povrće i voće, i goružicom. Rendgenski pregled u ovim slučajevima može da pokaže slabo punjenje i slabo pražnjenje žučne kesice.
Da li postoji pregled kojim može da se postavi dijagnoza oboljenja žučne kesice?
Da, to je rendgenski pregled koji se naziva holecistografija. On se obavlja tek pošto pacijent proguta specifičnu kontrastnu boju u vidu pilula. Nekoliko časova kasnije, pravi se rendgenski snimak žučne kesice (holecistogram) i ako je žučna kesica normalna, boja će je ispuniti i dati obrise organa. Rendgenski pregled će takođe pokazati pražnjenje posle unošenja u želudac masne hrane. Ponekad se, umesto da se da u vidu pilula, kontrastna boja unosi u čovečje telo intravenoznom injekcijom, posle čega se vrši rendgensko snimanje.
Šta znači ako se žučna kesica ne vidi na rendgenskom snimku?
To pokazuje da žučna kesica ne funkcioniše. Često, ako se žučna kesica ne vidi uz pomoć boje, daje se druga i veća doza boje. Ako se ne vidi ni sa dvostrukom dozom boje, to je jasan dokaz da je žučna kesica obolela.
Da li se žučni kamen uvek pokazuje na rendgenskom pregledu?
Ne. U nekim slučajevima dešava se i to da može biti u žučnoj kesici ili žučnom vodu prisutno više kamenova a da se ipak neće videti na rendgenskom snimku.
Da li rendgenski zraci pokazuju kamenove u žučnim putevima?
Da. Jedan dijagnostički proces, koji se naziva intravenozna holangiografija, pokazaće kamenove u žučnim putevima. Ona se obavlja ubrizgavanjem kontrastne boje direktno u venu pacijentove ruke, posle čega se odmah pravi rendgenski snimak.
Da li je ovakav pregled opasan?
Ne. Postupak holangiografije nije nimalo opasan, pa čak ni nelagodan.
Kako lekar odlučuje da li će kod oboljenja žučne kesice savetovati medikamentozno ili hirurško lečenje?
Funkcionalni poremečaji žučne kesice, kada nisu praćeni formiranjem kamena, najbolje se leče medikamentoznim, konzervativnim putem. Svi ostali poremećaji žučne kesice najbolje se leče hirurškim putem.
Da li medikamentozno lečenje funkcionalnih poremećaja žučne kesice mnogo pomaže?
Da, naročito kada pacijent sarađuje time što se strogo pridržava odgovarajuće dijete i uzima lekove onda kada mu je to preporučeno.
Da li se pacijent kod koga su se formirali žučni kamenovi mora uvek operisati?
Ne u svim slučajevima. Ima mnogo ljudi koji imaju kamenove u žučnoj kesici koji ne daju nikakve simptome. Međutim, ako kamenovi prouzrokuju ma kakve simptome, bezbednije je operisati ih nego ih ostaviti.
Kada je operacija žučne kesice obavezna?
a. Kada je organ akutno zapaljen.
b. Kada pacijent pati od ponovljenih napada jakih bolova usled prisustva kamena.
c. Kada se zna da se u žučnoj kesici nalaze kamenovi i kada pacijent pati od hronično poremećenog varenja, mučnine, nadutosti i povremenih bolova u trbuhu.
d. Kada se žutica (žutilo kože) javi kao rezultat činjenice da je kamen preprečio put žuči.
Kakvo ponašanje lekar preporučuje kad oboli žučna kesica?
a. Izbegavanje one hrane koja prouzrokuje poremećaje u varenju, kao što su masti, masnoće, sosovi, nadevi i neko presno povrće i voće.
b. Uzimanje lake, raznovrsne hrane, u malim količinama.
c. Upotrebu nekih lekova za ublažavanje spazma žučnih puteva i smanjenje preterane kiseline u stomaku.
Da li operacija i kada se zna da u žučnoj kesici nema kamenova uvek uklanja simptome funkcionalnog poremećaja?
Izvestan postotak takvih pacijenata ima koristi od uklanjanja žučne kesice (holecistektomija), dok ih izvestan broj nema.
Šta može da se dogodi ako se operacija žučne kesice ne izvrši onda kada je preporučena?
a. Akutno zapaljenje žučne kesice može da se razvije u gangrenu, sa prskanjem (rupturom) organa. Ovo može da dovede do zapaljenja trbušne maramice (peritonitis), a ponekad i do smrti.
b. Ponovljeni napadi kolike kao posledica žučnog kamena koji se zaglavio, mogu da dovedu do toga da kamen pređe u zajednički žučni put, gde će sprečiti prolaz žuči i prouzrokovati žuticu.
c. Ako se žutica pojavi usled toga što je kamen začepio put i ukoliko se operacija ne izvrši, pacijent može da umre zbog oštećenja jetre i zbog toksičnih efekata duže začepljenosti žučnih puteva.
Da li žuticu uvek izaziva žučni kamen?
Ne. Postoje mnogi drugi uzroci žutice. Najčešći je zapaljenje jetre (hepatitis).
Kako se može znati da li je žutica izazvana začepljenim žučnim kamenom ili nečim drugim?
Postoje mnogi testovi koji pomažu da se postavi pouzdana dijagnoza o tome da li je žutica opstruktivne ili zapaljenjske prirode. Detaljna istorija oboljenja, fizički pregled, rendgenski pregled, razni hemijski pregledi krvi obično će dati elemente za tačnu dijagnozu.
Da li kamenovi stvaraju predispoziciju ka formirunju raka žučne kesice?
Da. Približno dva posto osoba sa kamenovima u žučnoj kesici konačno će dobiti rak. To je važan razlog usled čega se preporučuje hirurška intervencija na žučnoj kesici u kojoj ima kamenova, bez obzira da li se simptomi javljaju ili ne.
Da li je vađenje žučne kesice (holecistektomija) opasna operacija?
Ne. Ona nije opasnija od vađenja crvuljka.
Prilikom operacije žučne kesice, da li hirurg uklanja čitav organ ili samo kamenove?
Gotovo u svim slučajevima vadi se žučna kesica. Međutim, postoje neki slučajevi kada je organ tako akutno zapaljen i pacijent toliko bolestan, da hirurg može da odluči samo da ukloni kamenove i stavi dren u bešiku. Ova operačija traje manje vremena i povlači za sobom manje rizika.
Kada se operiše žučna kesica, da li se uklanjaju žučni putevi?
Ne. Mora da postoji slobodan prolaz žuči iz jetre u creva. Zbog toga se žučni putevi ostavljaju na svom mestu.
Kako hirurg vadi kamen iz žučnih puteva?
Napravi mali prorez u putu, specijalno proiektovanim instrumentom, izvadi kamen, ili kamenje, a zatim drenira put gumenom
cevi. Ova cev se vadi otprilike nekoliko dana do nekoliko nedelja kasnije, u zavisnosti od kasnijih pregleda i ispitivanja rendgenskim zracima.
Koliko vremena traje holecistektomija (vadenje žučne kesice)?
Od tri četvrtine časa do jednog i po časa, što zavisi od intenziteta zapaljenjskog procesa.
Kakva se anestezija primenjuje pri operaciji žučne kesice?
Ili opšta inhalaciona anestezija ili, ponekad, spinalna anestezija.
Da li je uobičajena praksa da se prilikom operacije žučne kesice vadi i crvuljak?
Da, pod uslovom da žučna kesica nije akutno zapaljena. Ta praksa je profilaktična i sprečava buduće napade apendicitisa.
Kakve su specijalne pripreme neophodne pre operacije žučne kesice?
Obično nikakve kod onih pacijenata sa jednostavnim hroničnim zapaljenjem, bez žutice. Međutim, kod pacijenata s akutnim zapaljenjem ili sa žuticom, potrebne su prilične specijalne preoperativne pripreme.
Kakve se specijalne preoperativne mere u tim slučajevima preduzimaju?
a. Provlačenje sonde kroz nos kako bi se osiguralo da je stomak prazan u vreme operacije.
b. Preoperativno davanje pacijentu intravenoznim putem lekova u vidu tečnosti, glikoze, nekih vitamina, naročito vitamina K u slučaju žutice, radi zaštite od mogućeg postoperativnog krvarenja.
c. Davanje antibiotika pacijentu koji ima akutno zapaljenu žučnu kesicu ili zapaljenje žučnih puteva.
Da li se kod operacija žučne kesice daju transfuzije krvi?
Obično ne. Samo u izuzetno ozbiljnim i složenim slučajevima.
Da li je posle operacije žučne kesice potrebna specijalna nega?
Ukoliko može da se obezbedi specijalna nega u smislu pomoći neke osobe koja ume da neguje operisanog čoveka, veoma će pomoći pacijentu u prva dva do tri dana posle operacije.
Koliko pacijent mora da ostane u bolnici posle operacije?
Približno, od devet dana do dve nedelje.
Gde se za operaciju žučne kesice pravi prorez?
Pravi se ili uzdužni prorez (longitudinalna incizija) u desnom gornjem delu trbuha, ili kosi prorez, ispod rebamog luka, na desnoj strani, u dužini od dvadesetak santimetara.
Da li se zbog ove operacije obično stavljaju drenovi u ranu?
Da. Posle operacije staviće se jedan ili dva gumena drena. Oni ostaju na tom mestu od šest do deset dana.
Da li su operacije žučne kesice naročito bolne?
Ne. Bol može da se pojavi pri dubokom disanju ili kašljanju u periodu od nekoliko dana posle operacije, ali sama rana nije izuzetno bolna.
Koliko vremena posle operacije može pacijent da napusti postelju?
U običnim slučajevima, prvog ili drugog dana posle operacije bolesnik može početi da pomalo ustaje.
Kakve postoperativne mere se sprovode?
a. U običnoj operaciji hronično zapaljene žučne kesice sa kamenovima postoji nekoliko postoperativnih pravila. Pacijent može da jede sutradan posle operacije, ali ta ishrana ne obuhvata masti, masnoće, sirovo voće i povrće. Ako postoji bojazan od infekcije, mogu se dati antibiotici. Prvoga dana se ponekad kroz nos stavlja stomačna cev da bi se izbegle nelagodnosti usled nadimanja.
b. Ako je pacijent operisan zbog akutnog zapaljeitfa žučne kesice ili žutice, on će verovatno primati intravenozne rastvore, vršiće mu se drenaža stomaka kroz cev uvučenu kroz nos, davati lekovi s vitaminom protiv žutice i velike doze antibiotika u toku prvih nekoliko dana.
Ponekada se daje takođe i transfuzija krvi.
Koliko traje zarašćivanje rane od obične operacije žučne kesice? Otprilike od dvanaest do četrnaest dana.
Da li posle vađenja žučne kesice pacijent može normalno da živi?
Da.
Šta preuzima funkciju žučne kesice pošto je ona uklonjena?
Žuč nastavlja da teče iz jetre direktno u intestinalni trakt. Žučni putevi preuzimaju mnoge funkcije žučne kesice.
Da li je uobičajena pojava da poremećaji u varenju traju nekoliko nedelja posle uklanjanja žučne kesice?
Da.
Da li žena, kojoj je izvađena žučna kesica, treba da dozvoli da začne?
Da, ako to želi.
Da li je posle uklanjanja žučne kesice neophodno pridržavati se dijete?
Da. Pacijent treba da ostane na istoj dijeti koju je držao pre operacije, što će reći na lakoj i nemasnoj hrani.
Koliko vremena posle vađenja kamena iz zajedničkog žučnog puta, žutica izčezava?
Posle nekoliko nedelja.
Da li se javljaju posle operacije simptomi oboljenja žučne kesice?
Da. Otprilike kod deset posto pacijenata kod kojih je izvršena operacija žučne kesice, nastaviće simptomi da se pojavljuju i posle operacije. Smatra se da te simptome prouzrokuju spazmi donjeg dela zajedničkog žučnog puta (bilijama diskinezija).
Da li se posle jednog vađenja, kamenovi ikada ponovo formiraju?
Ako je žučna kesica izvađena, kamenovi ne mogu ponovo da se formiraju. Međutim, kod veoma malog procenta pacijenata kamenovi se ipak ponovo mogu stvoriti u zajedničkom žučnom putu ili u preostalom delu cističnog puta.
Kako se leče pacijenti kod kojih su se ponovo formirali kamenovi u zajedničkom žučnom putu?
Potrebna je ponovna operacija. Ovo je ozbiljan zahvat, ali se od njega velika većina operisanih oporavlja.
Postoji li ikakav način da se spreči ponovno formiranje žučnog kamena?
Zasad ne postoji, osim što čovek treba da se čuva od infekcije i da se pridržava zdrave, lake i nemasne dijete.
Da li vadenje žučne kesice utiče na životni vek?
Nipošto.
Kakvi su izgledi za oporavak od operacije žučne kesice?
Stopa smrtnosti usled operacije žučne kesice je manja od jedan posto. Smrt nastupa uglavnom kod vrlo složenih slučajeva, ili kod ljudi koji su propustili da se na vreme podvrgnu lečenju.
Koliko vremena posie operacije žučne kesice pacijent može da obavjja sledeče radnje:
Da se kupa? – Posle oko dve nedelje.
Da izađe napolje? – Posle dve nedelje.
Da se penje i silazi stepenicama? – Posle dve nedelje.
Da obavlja domaće poslove? – Posle pet do šest nedelja.
Da vozi automobil? – Posle šest nedelja.
Da nastavi s bračnim odnosima? – Posle četiri do pet nedelja.
Da se vrati na posao? – Posle pet do šest nedelja.
Da nastavi sa svim fizičkim aktivnostima? – Posle šest nedelja.
Koliko često posle operacije žučne kesice bivši pacijent treba da se javlja na kontrolu?
Dovoljno je na oko šest meseci posle operacije, a zatim, ponovo, na godinu dana posle operacije.
