Bol u krstima

Koji su najčešći uzroci bola u krstima?

a. Povreda od dizanja teških predmeta, na primer, ili od pada sa uvrtanjem kičme.
b. Artritis kičme.
c. Hernija međupršljenskog diskusa (iskliznuće diskusa) ili degeneracija diskusa.

Kakva je razlika između lumbaga, dislokacije sakroilijačnog zgloba i iskliznuća diskusa?

Lumbago je bol prouzrokovan jakim i produženim spazmom mišića na krstima posle povrede ili bilo kog drugog uzroka bola u krstima. Sada se smatra da je sakroilijačno uganuće stanje koje ne postoji a da su simptomi u stvari prouzrokovani iskliznućem diskusa.

Šta se dešava kod iskliznuća diskusa?

Deo zglobne hrskavice koja normalno formira neku vrstu jastučića između raznih pršljenskih tela pomeri se i isklizne iz svog normalnog položaja u onaj u kome trpi pritisak svaki put kad se osoba pokrene. Ovo stanje prouzrokuje veliki bol, a poznato je pod imenom iskliznuće ili iščašenje diskusa.

Postoje li vrste ljudi koje su sklonije bolovima u krstima?

Da, oni koji su rođeni sa slabostima ili nenormalnostima u strukturi kičme u lumbalnom ili sakralnom regionu ili koji imaju slabo razvijenu leđnu muskulaturu.

Kako se može unapred odrediti da li je kičma podložna iskliznuću diskusa?

Ovo obično nije moguće predvideti. U nekim slučajevima, rendgen će pokazati nedostatke koji treba da upozore pojedinca da ne obavlja teške fizičke poslove.

Ako je pacijent jedanput imao napad bola u krstima, da li ga to predisponira ka hroničnom ili povratnom (rekurentnom) stanju?

Da.

Imaju li vitki ljudi veću sklonost ka dobijanju bola u krstimu nego debeli ljudi?

Ne.

Može li emocionalna neravnoteža prouzrokovati hronični bol u krstima?

Da, ali pre no što se ustanovi da su simptomi emocionalnog karaktera potrebno je eliminisati organske uzroke.

Treba li ljudi sa hroničnim bolom u krstima da vrše teške fizičke poslove?

Ne.

Koji će pokreti najverovatnije prouzrokovati ponovnu pojavu bola ili ukočenosti u krstima?

a. Naglo savijanje napred.
b. Naglo okretanje trupa.
c. Podizanje teških predmeta.

Da li infekcije kao što su pokvareni zubi, infekcije krajnika ili sinusa igraju važnu ulogu u nastajanju hroničnih stanja koja zahvataju krsta?

Ne. Ovo se smatralo da je istina pre više godina, ali danas je opšte prihvaćeno da postoji mala veza između infekcija i stanja koja zahvataju mišiće i kosti krsta.

Koliko je efikasna fizikalna terapija, kao što su dijatermija, talasoterapija ili mišićne vežbe, u lečenju hroničnih bolesti krsta?

Ako se pravilno koriste, ovi postupci su vrlo korisni za ublažavanje bolnih stanja u krstima.

Kako možemo odrediti kada treba odbaciti pojaseve i druga ortopedska pomagala?

Ako su bol i neugodnosti nestali pre otprilike šest meseci, postepeno se može prestati sa upotrebom ovih sredstava. U početku može samo za kraće vreme dok najzad, ukoliko se simptomi ne pojave, posle nekoliko nedelja bolovi i tegobe potpuno ne izostanu.

Da li rendgen uvek pokazuje prisustvo ili odsustvo promena na krstima?

Ne. Potrebno je, pod izvesnim okolnostima izvršiti posebna rendgenska snimanja da bi se otkrili tragovi oboljenja krsta. Ali čak i pri specijalističkim pregledima rendgen ne mora otkriti prirodu određenog poremećaja.