Epilepsija je bolest mozga, a mozak je najsavršenije delo prirode i najkomplikovanija organizacija materije. To je organ našeg pamćenja, mišljenja, učenja i najviših aktivnosti u živoj materiji, a sastavljen je od 14 i više milijardi moždanih ćelija i sve one rade u saradnji i harmoniji.
Da biste razbili predrasude i strahove o ovoj bolesti, informišite se i popričajte o tome sa stručnjacima. To možete obaviti u ordinaciji Neuropraxis, kao i dijagnostikovanje i lečenje epilepsije.
Neurološka i psihijatrijska ordinacija Neuropraxis
Bulevar patrijarha Pavla 36, Novi Sad
Telefoni:
+ 381 21 54 95 90
+ 381 63 54 01 55
Šta je epilepsija?
Epilepsija je neurološki poremećaj koji karakterišu ponavljajući epileptički napadi. Epileptički napadi su kratkotrajni, nekontrolisani elektrohemijski događaji u mozgu koji uzrokuju privremene promene u ponašanju, osećajima, svesti ili motoričkim funkcijama osobe.
Epileptični napad nastaje kada jedna grupa moždanih ćelija postane suviše aktivna, ne sarađuje sa ostalim ćelijama, poremeti ravnotežu i onda to razdraženje (kratki spoj) se prenosi na ostale delove mozga. Ako je to razdraženje ograničeno na jedan manji deo mozga, javlja se delimični (žarišni ili fokalni) napad, a ako se razdraženje prenese na ceo mozak, onda dolazi do velikog epileptičnog napada.
Epilepsija može imati različite uzroke, uključujući genetske predispozicije, traumu mozga, moždani udar, tumore mozga, infekcije ili metaboličke poremećaje. Međutim, u mnogim slučajevima uzrok epilepsije ostaje nepoznat.
Simptomi epileptičkog napada mogu varirati zavisno od područja mozga koje je zahvaćeno i vrste napada. Napadi mogu uključivati konvulzije (grčenje mišića), gubitak svesti, nevoljne pokrete, promene raspoloženja, osećaj dezorijentacije ili odsutnosti.
Dijagnoza epilepsije?
Dijagnoza epilepsije obično uključuje detaljno medicinsko i neurološko ispitivanje, uzimanje anamneze pacijenta i obavljanje elektroencefalografije (EEG) koji meri električnu aktivnost mozga. Ponekad se mogu uraditi i dodatne pretrage, poput magnetne rezonance mozga (MRI) ili krvnih pretraga.
Lečenje epilepsije obično uključuje upotrebu antiepileptičkih lekova koji pomažu da se kontrolišu epileptički napadi.
Važno je naglasiti da svaka osoba s epilepsijom ima jedinstvene simptome i potrebe, pa je važno individualno pristupiti svakom pacijentu i sarađivati s lekarom kako bi se pronašao najbolji način lečenja. Uz odgovarajuću terapiju upravljanje epilepsijom je moguće u većini slučajeva.
