Neurastenija – simptomi i lečenje – Psihijatrijska ordinacija Baračkov

Neurastenija – simptomi i lečenje – Psihijatrijska ordinacija Baračkov

Zakazivanje pregleda



Molimo Vas sačekajte Slanje mejla ...

Psihijatrijska ordinacija Baračkov

Kosovska 13
Novi Sad

Telefoni:


Važno:
Ukoliko je Vaš zatev stigao u toku radnog vremena, naša medicinska sestra će Vas pozvati i ugovoriti datum i termin pregleda.

Pošaljite E-mail

Pitanje za doktore

Molimo Vas sačekajte Slanje mejla ...

Psihijatrijska ordinacija Baračkov

Kosovska 13
Novi Sad

Telefoni:


Važno:
Ukoliko je Vaš zatev stigao u toku radnog vremena, naša medicinska sestra će Vas pozvati i ugovoriti datum i termin pregleda.

Neurastenija - simptomi i lečenje

Ukoliko već dug period vremena osećata izuzetan umor koji ne prolazi, te ne možete da se skoncentrišete i obavite svoje svakodnevne, pa čak i rutinske poslove ili pak osećate bol u mišićima i ne možete da se opustite, postoji šansa da nije u pitanju običan zamor materijala već poremećaj poznat pod nazivom neurastenija. U tom slučaju, na raspolaganju Vam je psihijatrijska ordinacija Baračkov u Novom Sadu. Više o samoj ordinaciji možete pročitati na prezentaciji Psihijatrijska ordinacija Baračkov.

Dr Nebojša Baračkov, psihijatar, otkriće Vam nešto više o ovoj pojavi – njenim simptomima, uzroku, lečenju itd.

Koje su najčešće vrste neuroze i kako se ispoljavaju?

Neuroza se kao pojam danas zadržao još jedino u psihoanalitičkim teorijama gde definiše konflikt koji se unutar psihičkog života dešava između nesvesnih potisnutih želja (Id)  i svesnih ograničenja i zabrana (Ego). Danas su ti poremećaji razdeljeni u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti na anksiozne poremećaje, opsesivno kompulzivne poremećaje, fobije, depresiju, neke poremećaje ličnosti, hipohondrijazu i neurasteniju.

Šta je neurastenija i koji su simptomi?

Neurasteniju kao pojam prvi je u psihijatriju uveo Bierd 1869. Kasnije je i Frojd prihvatio ovaj sindrom objašnjavajući njen nastanak ekscesivnim gubitkom libida naročito ako se on trošio na masturbaciju. Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka bilo je popularno kako za psihijatre da ga dijagnostikuju, tako i za pacijente kojima je ovaj poremećaj nudio dostojanstven naziv za premor i izlaz iz prebrzog i preopterećenog života modernog čoveka. Iako je iz orginalnog koncepta izdvojen niz sindroma koji su u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti pobrojani kao posebni entiteti, neurastenija je ipak našla svoj put u klasifikaciju zbog njenog istorijskog značaja.

Neurastenija se manifestuje na dva načina. U prvom slučaju osnovne žalbe klijenata su na većoj zamorljivosti nakon mentalnih napora što je obično praćeno padom radnih sposobnosti ili efikasnosti u svakodnevnim poslovima. U drugom slučaju naglasak je na osećanju telesne slabosti i zamora nakon rada, čak i minimalnog napora, što je praćeno mišićnim bolom i nemogućnošću relaksacije. U oba tipa su često prisutne i vrtoglavica, tenzione glavobolje i osećanje opšte nestabilnosti. U psihičkom funkcionisanju to najčešće donosi zabrinutost zbog smanjenja psihičkih i fizičkih sposobnosti, razdražljivost, anhedoniju (nemogućnost radovanja), poremećaje spavanja u smislu ili premalo ili previše sna, dispepsiju (kuvanje u želucu), pad libida (seksualne energije).

Psihijatrijska ordinacija Baračkov
Kosovska 13
Novi Sad

Telefoni i E-mail:
Pitanje za doktore: Pošaljite E-MAIL

Zakažite pregled

Kako bi mogli što bliže da opišemo kako se osoba sa ovakvim poremećajem oseća često nam pomaže pojam pseudoneurastenije. To je stanje koje traje par dana posle preležane virusne infekcije i/ili visoke temperature i po simptomima podseća na neurasteniju samo što je njen početak jasno vezan za prethodnu infekciju

Lečenje neurastenije - psihijatrijska ordinacija Baračkov

Šta sve utiče na pojavu ove vrste neuroze?

Od pomenute Frojdove teorije mnogi psihijatri su predlagali svoje viđenje nastanka ovog problema. Preovlađuje mišljenje da neurastenija nastaje zbog neprekidnog emocionalnog stresa sa kojim ličnost nije u stanju da se adekvatno bori. To su zapravo konflikti u kojima se mentalna  energija troši za održavanje Ego-odbrana do tog stepena da premalo ostaje za za ostale psihičke funkcije ili za svakodnevne aktivnosti, to jest one postaju izvor tegobe i bola.

Zašto se danas sve manje dijagnostikuje neurastenija?

Zato što se većina simptoma koja se javlja kod neurastenije javlja i u drugim poremećajima, najčešće u anksioznom i depresivnom. Zbog toga je veoma važno adekvatno uzeti podatke od klijenta i postaviti tačnu dijagnozu. Neophodno je iskustvo u radu sa ovim poremećajima kako bi se izbegle zamke da se previdi i ne leči depresija ili anksioznost. Uprošćeno, razliku u odnosu na depresiju čini odsustvo depresivnog raspoloženja, čak mogućnost da se uživa u nekim aktivnostima. Razlika u odnosu na anksioznost jeste redosled simptoma – kod anksioznosti se prvo javljaju psihički simptomi straha i panike koju prate telesni simptomi, dok je kod neurastenije obrnuto – prvo se javlja slabost i bolovi koji su praćeni psihičkim manifestacijama straha i neraspoloženja zbog postojanja problema.

Koliko neurastenija remeti obavljanje svakodnevnih životnih aktivnosti?

Neurastenija znatno remeti poslovna postignuća, jer osoba nema psihičke kondicije da izdrži napore koje je do tada podnosila. Ali u znatnoj meri remeti i lično i porodično funkcionisanje. Normalno je da svako traži leka za svoju boljku. Tako osoba sa ovakvim problemom najčešće ne može da se izleči redovnom terapijom, ona ide od jednog do drugog lekara, troši značajna sredstva, koristi brojne anksiolitičke i/ili antidepresivne lekove, ona je probni poligon za svaku novu terapiju. Takve osobe često postanu i žrtve lovaca u mutnom, raznih nadrilekara i šarlatana. To sve predstavlja priličan teret za supružnike i rodbinu.

Kako se leči neurastenija?

Moguće je da život ponovo dinamizira takvu osobu ukoliko ona prihvati zahteve okruženja i sopstvena ograničenja. Lečenje neurastenije se može ubrzati tokom psihoterapije koja predstavlja sistematizovani i kontinuirani proces rada na sebi uz pomoć psihoterapeuta, a ne besmisleno čavrljanje kako u narodu vladaju predrasude. Taj psihoterapijski rad najčešće je podržan i simptomatskom terapijom, odnosno lekovima koji deluju na pojedine simptome, a koji značajno utiču na tok poremećaja.

Koje osobe su joj podložne?

To su one osobe koje nemaju adekvatne mehanizme odbrane ličnosti zbog čega se previše troše u situacijama krize, frustracije i stresa. Sa druge strane, to mogu biti osobe koje se izlažu prekomernom stresu uglavnom na poslovnom planu zbog prevelikih zahteva, ritma posla ili najčešće zbog zanemarivanja potrebe za kvalitetnim odmorom. Jedna rumunska poslovica glasi: Nema dobrog rada bez dobrog odmora.

U kom uzrastu se najčešće javlja neurastenija i da li od ove neuroze više oboljevaju muškarci ili žene?

Nema egzaktnih podataka, ali prema mom iskustvu u praksi nema specifičnosti po polu ni po uzrastu. To su najčešće osobe u srednjim godinama koje su svojom ili tuđom zaslugom stavljene pred brojne zahteve i izazove, ali to mogu biti i studenti. Najčešće su to edukovane osobe, hiperadaptirane, koje su posvećene svojim dužnostima, takođe sklone da dugo ignorišu signale koje im šalje sopstveno telo.

Psihijatrijska ordinacija Baračkov
Kosovska 13
Novi Sad

Telefoni i E-mail:
Pitanje za doktore: Pošaljite E-MAIL

Zakažite pregled

Preporuka strane: