Urođena proširenja arterija ponekad mogu celog života da ne daju nikakve simptome. Uglavnom se prikažu tek kad puknu i prokrvare, i upravo takva stanja mogu da budu opasna po život.
Cerebralne aneurizme mogu se javiti i kod odraslih i kod dece, ali se najčešće javljaju kod odraslih od 35 do 60 godina.
Neurološka i psihijatrijska ordinacija Neuropraxis
Bulevar Patrijarha Pavla br.36, Novi Sad
Telefoni:
+ 381 21 54 95 90
+ 381 63 54 01 55
Šta je cerebralna aneurizma?
Moždana ili cerebralna aneurizma je abnormalno proširenje krvnog suda u mozgu.
Na bazi mozga nalazi se splet arterija koje se račvaju i prokrvljuju mozak. Račve tih arterija najčešća su mesta na kojima se nalaze takozvane male bombe, aneurizme, za koje nikada ne znamo kad će da eksplodiraju.
Iako se aneurizme mogu pojaviti bilo gde u mozgu, najčešće se javljaju u arterijama na početku mozga.
Faktori rizika u cerebralnim aneurizmama
Aneurizme se češće javljaju kod odraslih nego kod dece i češće su kod žena nego kod muškaraca. Postoje brojni faktori koji mogu dovesti do slabosti arterijskih zidova i povećati rizik od aneurizme mozga. Neki faktori se vremenom razvijaju, a neki su prisutni pri rođenju.
Faktori rizika koji se vremenom razvijaju su:
- Starost
- Visok krvni ipritisak
- Povrede glave
- Prekomerna konzumacija alkohola
- Određene infekcije krvi
Faktori rizika koji su prisutni po rođenju:
- Nasledni poremećaji vezivnog tkiva
- Policistična bolest bubrega
- Porodična istorija aneurizmi mozga
Simptomi aneurizme mozga
Svojim rastom aneurizma može pritisnuti okolno tkivo i mogu se javiti simptomi kao što su: glavobolja, duple slike, spušten očni kapak, bol iza ili iznad oka, neuralgija trigeminusa.
Simptomi kod rupture aneurizme su: iznenadna, izrazito jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, kočenje vrata, promene svesti do kome.
Masivno krvarenje najčešće daje veoma tešku kliničku sliku: duboku komu, izrazito visoku temperaturu, decerebracionu rigidnost i skoro uvek se završava smrtno.
Dijagnoza
Dijagnoza se postavlja na osnovu neurološkog pregleda, pregleda očnog dna, laboratorijskih nalaza, ultrazvuka, CT-a i magnetne rezonance (MR), a najpouzdanija metoda je angiografija (MRA).
