Dijabetesna retinopatija javlja se kada dolazi do porasta nivoa šećera u krvi koji oštećuje krvne sudove tkiva koje je osetljivo na svetlo, a koje se nalazi na zadnjoj strani oka (mrežnjača). Dijabetesna retinopatija je uobičajena komplikacija izazavana dijabetesom koja pogađa oči.
Ukoliko imate povišen nivo šećera u krvi i patite od dijabetesne rtinopatije obavite očni pregled u našoj Specijalnoj očnoj bolnici Vidar Orasis Swis u Novom Sadu. Termine pregleda zakažite na kontakt telefon:
Specijalna bolnica za dijagnostiku i mikrohirurgiju oka Vidar – Orasis Swiss
Bulevar oslobođenja 76a
Novi Sad
Šta je dijabetesna retinopatija?
Povišen nivo glukoze u krvi, oštećuje velike i male krvne sudove u organizmu. Ova oštećenja krvnih sudova na očnom dnu izazivaju oštećenje mrežnjače ( jedan od najosetljivijih delova oka zaduženih za vid). Procenjuje se da oko 100 miliona ljudi koji boluju od diabetes mellitus-a (šećerne bolesti) na svetskom nivou, imaju dijabetesnu retinopatiju.
Postoje dva tipa diabetes mellitus-a (šećerne bolesti):
Tip 1 (insulin zavisni), koji nastaje posredstvom autoimune reakcije i uništavanja specifičnih ćelija u pankreasu koje su odgovorne za proizvodnju insulina.
Tip 2 (insulin nezavisni oblik), se manifestuje većim ili manjim defektom proizvodnje insulina od strane pankreasa ali sa pojavom otpornosti tkiva na dejstvo insulina. U populaciji obolelih od diabetes mellitus-a (šećerne bolesti), oko 90% su tip 2 (insulin nezavisni oblik).
Šta utiče na nastanak dijabetesne retinopatije?
Trajanje diabetes mellitus-a (šećerne bolesti) je jedno od najvažnijih faktora u razvoju dijabetesne retinopatije. Kod tipa 1 diabetes mellitus-a (šećerne bolesti), 60% će razviti dijabetesnu retinopatiju unutar 10 godina.
Tip 2 diabetes mellitus-a (šećerne bolesti), u zavisnosti da li pacijent prima insulin (84%) ili ne (53%) će razviti dijabetesnu retinopatiju unutar 19 godina.
Loša regulisanost glikemije (nivoa šećera u krvi), hiperetenzija, oštećenje bubrega, povišen nivo lipida (masti) u krvi, anemičnost, trudnoća takođe igraju važnu ulogu u razvoju i pogoršanju dijabetesne retinopatije. Zbog toga je neophodno da se vrednosti glikoziliranog hemoglobina (HgbA1C), serumskih lipida i krvnog pritiska održavaju u okviru referentnih granica.
Koji su simptomi dijabetesne retinopatije i kad treba da se obratite vašem oftalmologu?
Dijabetesna retinopatija se uglavnom javlja na oba oka.
Simptomi mogu varirati ali ako premetite sledeće tegobe, treba da se obavezno javite vašem oftalmologu:
- Zamućenje vida (pad vidne oštrine), naizmenične promene u jasnoći vida ili potpuni gubitak vida
- Pojava tamnih mrlja, tačkica, niti
- Lošije viđenje boja
Postavljanje dijagnoze dijabetesne retinopatije
Dijagnozu postavlja vaš oftalmolog na osnovu:
- anamneze
- kliničkog pregleda (provere vidne oštrine, pregleda svih očnih struktura, provere očnog pritiska)
- OCT dijagnostike
- FA (fluoresceinske angiografije)
